а

Заштитник грађана затражио је од Републичког фонда за здравствено осигурање да обезбеди услове да се на Листу лекова који се издају на терет обавезног здравственог осигурања уврсте лекови за подизање нивоа естрогена који су неопходни за очување здравља транс жена, али и оних које су прошле менопаузу и оних којима је одстрањена материца (хистероктомија).

Заштитник грађана у препоруци истиче да Централна комисија за лекове РФЗО-а треба да прихвати предлог Републичке стручне комисије за трансродна стања о стављању лекова „estradiol“ ампуле и „estradiol valerat“ таблете на Листу лекова и да ту измењену листу затим, према препоруци Заштитника грађана, треба да усвоји Управни одбор РФЗО. РФЗО има рок од 60 дана да обавести Заштитника грађана о поступању по овим препорукама.

После сазнања да од 2012. године није у промету лек за одржавање хормонског статуса транс особа, као и жена којима је рађена хистероктомија и жена после менопаузе који се производио у Србији и налазио на А1 Листи лекова, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи у јулу 2019. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада органа надлежних за ову област.

Информације о разлозима вишегодишње недоступности лека Заштитник грађана је затражио од Агенције за лекове и медицинска средства, Републичког фонда за здравствено осигурање, Министарства здравља, Републичке стручне комисије за трансродна стања Клиничког центра Србије, у чијем саставу је Клиника за психијатрију, Кабинет за трансродна стања.

Заштитник грађана је на основу достављених одговора контролисаних органа утврдио да се лек за подизање нивоа естрогена више не производи у Србији, да се не може наћи у редовној продаји и да се повремено може купити код апотекара „на црно“ по много већим ценама од тржишних.

Заштитник грађана је током двогодишњег поступка контроле непрестано комуницирао са Министарством здравља, представницима Агенције за лекове и медицинска средства и РФЗО, и добио мишљење председнице Републичке стручне комисије за трансродна стања у којем је наглашено да је потребно да се хитно обезбеди снадбевање сличним леком.

Међутим, одлуку о стављању одређеног лека на Листу лекова доноси Централна комисија за лекове РФЗО која је у априлу 2021. године одлучила да одложи изјашњење о овом питању узевши у обзир, како су навели у одговору Заштитнику грађана, „мали број пацијената који би били кандидати за ове лекове“ и то што у Европи није регистрован ампуларни облик лека „estradiol“ већ само „estradiol valeratе“ таблете.

Подсећајући да је обавеза државних органа и установа да предузму све потребне мере да створе повољан амбијент за остваривање људских права, укључујући права особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Заштитник грађана је упутио препоруку РФЗО о стављању лекова „estradiol“ и „estradiol valeratе“ на Листу лекова.

Након сугестије Заштитника грађана, Министарство здравља Републике Србије изменило је правилник којим се ближе одређују критеријуми и услови за давање репродуктивних ћелија и ембриона чиме је припадницима ЛГБТИ заједнице у нашој земљи омогућено да буду донори.

Заштитник грађана је средином 2019. године од Управе за биомедицину Министарства здравља затражио изјашњење у вези са Правилником о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона којим ЛГБТИ особама није омогућемо да буду даваоци репродуктивних ћелија и ембриона.

У октобру исте године Управа за биомедицину је доставила предлог измена овог правилника Заштитнику грађана, који се сагласио са истим уз сугестију да би требало у потпуности омогућити припадницима ЛГБТИ заједнице да буду донори јајних ћелија и ембриона.

Сугестија Заштитника грађана уврштена је у нови Правилник о измени и допуни Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона, који је ступио на снагу 7. априла 2021. године.

b_280_0_16777215_00_images_20210517Zastava.jpgЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић развила је заставе дугиних боја на згради ове институције поводом 17. маја, Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (ИДАХОТ), у знак подршке грађанима другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.

„Институција на чијем сам челу већ годинама ради на обезбеђивању системске заштите ЛГБТИ особа које се у Републици Србији и даље сусрећу са претњама и нападима. Већ неколико година се залажем за измене постојећих и усвајање нових прописа којима би се обезбедило да припадници ове заједнице уживају у потпуности своја права“, изјавио је овим поводом Заштитник грађана Зоран Пашалић.

Пашалић је подсетио да је у децембру 2020. године затражио од Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона о уређењу истополних заједница, као и да правно уреди последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета.

„Претходно сам у јуну прошле године указао на потребу измене Кривичног законика како би се кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације третирала као дела расизма и нетолеранције“, навео је Пашалић и додао да су неопходне и измене Закона о полицији у циљу забране дискриминације и на основу сексуалне оријентације.

Такође, потребно је изменити и Закон о бесплатној правној помоћи како би се ЛГБТИ особе уврстиле у категорију корисника у осетљивом положају, као и Закон о уџбеницима који би садржао експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа, навео је Заштитник грађана.

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (ИДАХОТ) се обележава у знак сећања на тај дан 1990. године када је Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност са листе болести.

b_280_0_16777215_00_images_20210309FotoKonf.jpgЗаштитник грађана ће у циљу унапређења положаја ЛГБТИ особа у Републици Србији ове године одржати 15 обука за запослене у локалним самоуправама како би се олакшало укључивање припадника ове заједнице у активности у срединама у којима живе, изјавила је заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић.

Заштитник грађана пројекат обука у локалним самоуправама организује у сарадњи са Асоцијацијом „Дуга“, а њиме је предвиђено да јединице локалне самоуправе у своје акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе, да пропишу мере и активности за унапређивање њиховог положаја и да за те активности издвоје одговарајућа буџетска средства, рекла је Стојановић на другом састанку Управног одбора програма „Хоризонтална средства за Западни Балкан и Турску“ (Horizontal Facility 2 for the Western Balkans and Turkey 2019-2022).

Стојановић је у оквиру он-лајн сесије „Промоција различитости и равноправности у Србији“ навела да се ЛГБТИ особе у Србији још увек суочавају са говором мржње, претњама и насиљем и да се Заштитник грађана већ дужи временски период залаже за системско решење проблема са којима се суочавају припадници ЛГБТИ популације.

Заштитник грађана је још пре три године свим јединицама локалне самоуправе упутио препоруку о укључивању ЛГБТИ заједнице у локалне акционе планове, и ту препоруку понавља сваке године, рекла је Стојановић и додала да је у 2020. години, због услова које је наметнула пандемија вируса ковид-19, одржано седам обука којима је присуствовало 47 представника из 16 јединица локалне самоуправе.

Стојановић је рекла да Заштитник грађана у 2021. години у оквиру пројектних активности очекује подршку за израду и представљање публикације за децу и младе о правима ЛГБТИ особа којом би се указивало на њихова права, као и зарад упознавања деце и младих са надлежностима Заштитника грађана и начином како да му се обрате.

Све активности се одржавају у оквиру пројекта Савета Европе „Промоција различитости и равноправности“, уз финансијску подршку Европске Уније.

Обуке о подизању свести о правима ЛГБТИ особа у њиховим локалним срединама неће бити последње залагање Заштитника грађана на заштити права мањинских и посебно рањивих група у Републици Србији, рекла је Стојановић и додала да би у оквиру истог пројекта, Заштитник грађана требало да у току године са Министарством државне управе и локалне самоуправе спроведе обуке за Савете за међунационалне односе.

Заштитник грађана је, поводом поступка покренутог после сазнања из медија да су средњошколци у Лесковцу протествовали због најаве Параде поноса у том граду, указао Министарству просвете, науке и технолошког развоја да треба да обезбеди обуке за запослене у образовно-васпитним установама о приступу садржајима који се односе на ЛГБТИ заједницу.

„Сматрамо да је од изузетог значаја да се спроведе едукација у циљу развијања толеранције и подизања свести заинтересованих актера у систему образовања и васпитања о правима ЛГБТИ особа и желимо да пружимо подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја у овом процесу“, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је после информација из медија да је група од око 200 средњошколаца у Лесковцу у марту 2020. године протествовала због најаве да ће се у том граду одржати Парада поноса, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ресорног министарства.

Министарство је обавестило Заштитника грађана да је затражило од свих средњих школа у Лесковцу да утврде да ли су њихови ученици учествовали у протесту и да покрену васпитно-дисциплинске поступке против њих, након чега су у три школе дошли до сазнања да су њихови ученици изостали са наставе.

Надлежно министарство је школама скренуло пажњу да су у обавези да обавесте надлежни центар за социјални рад и полицију након што се утврди учешће појединих ученика у протесту, а против ученика који су учествовали у протесту покренуте су законске процедуре, навело је ресорно министарство у одговору Заштитнику грађана.

Заштитник грађана препоручио је Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона којима би се омогућило правно регулисање истополних заједница и регулисање правних последица прилагођавања пола родном идентитету ради унапређења положаја ЛГБТИ особа у Србији.

Заштитник грађана у препорукама наводи и да би ово министарство требало да изради и достави Влади Републике Србије Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план за наредни период, са конкретним мерама и активностима за унапређивање положаја ЛГБТИ особа и других осетљивих друштвених група.

Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план требало би да се односе и на осетљиве групе као што су жене, деца, старији, особе са инвалидитетом, особе чије здравствено стање може бити основ дискриминације, избеглице, интерно расељена лица и друге угрожене мигрантске групе, националне мањине и особе чија верска припадност може бити основ дискриминације, препоручио је Заштитник грађана.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог треба да у року од 60 дана обавести Заштитника грађана о поступању по препорукама.

Заштитник грађана је у поступку контроле Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чије је надлежности у овим областима преузело новоформирано Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, утврдио да и даље нису правно уређене истополне заједнице, као ни последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, нити су усвојене измене Закона о наслеђивању, како би се правно уредило наслеђивање истополних партнера, као ни друге мере и активности садржане у Акционом плану за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила 2014. године.

Иако је 2018. године истекао период за који су ови документи донети, Стратегија превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план за наредни период још увек нису усвојени. Обавеза је државних органа да предузму све законодавне, административне и остале мере да створе повољан амбијент за активности усмерене на промоцију, заштиту и остваривање људских права, истиче Заштитник грађана.

Заштитник грађана је, у оквиру праћења рада Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Србије поводом напада на просторије Прајд инфо центра у Београду 29. фебруара 2020. године, утврдио да је то министарство утврдило идентитет нападача и предзело мере за њихово процесуирање, што је први пут да су починиоци идентификовани после укупно 11 напада на овај објекат.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а, а почетком јула исте године примио допис овог министарства у којем се наводи да су службеници ПУ за град Београд утврдили идентитет лица која су ударала ногама по улазним вратима Прајд инфо центра у Београду, међу којима су, како се наводи, једно пунолетно и неколико малолетних лица.

У допису, МУП даље истиче да је дежурни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду оценио да у том догађају нема елемената кривичног дела, као и да је против јединог пунолетног лица које је учествовало у нападу покренут прекршајни поступак а да је малолетним лицима изречена мера упозорења.

Заштитник грађана је дописом МУП-а обавештен и да су полицијски службеници Одељења за ЈРМ, УП, ПУ за град Београд о предузетим мерама обавестили Градски центар за социјални рад Београд - Одељења Звездара и Гроцка због предузимања мера из њихове надлежности у вези са малолетницима који су учествовали у нападу.

Заштитник грађана је поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а покренуо по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да су просторије Прајд инфо центра у Београду нападнуте по 11. пут крајем фебруара 2020. године, али да до сада МУП није идентификовао и процесуирао ниједног нападача.

baner1