а

Заштитник грађана је, поводом поступка покренутог после сазнања из медија да су средњошколци у Лесковцу протествовали због најаве Параде поноса у том граду, указао Министарству просвете, науке и технолошког развоја да треба да обезбеди обуке за запослене у образовно-васпитним установама о приступу садржајима који се односе на ЛГБТИ заједницу.

„Сматрамо да је од изузетог значаја да се спроведе едукација у циљу развијања толеранције и подизања свести заинтересованих актера у систему образовања и васпитања о правима ЛГБТИ особа и желимо да пружимо подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја у овом процесу“, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је после информација из медија да је група од око 200 средњошколаца у Лесковцу у марту 2020. године протествовала због најаве да ће се у том граду одржати Парада поноса, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ресорног министарства.

Министарство је обавестило Заштитника грађана да је затражило од свих средњих школа у Лесковцу да утврде да ли су њихови ученици учествовали у протесту и да покрену васпитно-дисциплинске поступке против њих, након чега су у три школе дошли до сазнања да су њихови ученици изостали са наставе.

Надлежно министарство је школама скренуло пажњу да су у обавези да обавесте надлежни центар за социјални рад и полицију након што се утврди учешће појединих ученика у протесту, а против ученика који су учествовали у протесту покренуте су законске процедуре, навело је ресорно министарство у одговору Заштитнику грађана.

Заштитник грађана препоручио је Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона којима би се омогућило правно регулисање истополних заједница и регулисање правних последица прилагођавања пола родном идентитету ради унапређења положаја ЛГБТИ особа у Србији.

Заштитник грађана у препорукама наводи и да би ово министарство требало да изради и достави Влади Републике Србије Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план за наредни период, са конкретним мерама и активностима за унапређивање положаја ЛГБТИ особа и других осетљивих друштвених група.

Предлог стратегије превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план требало би да се односе и на осетљиве групе као што су жене, деца, старији, особе са инвалидитетом, особе чије здравствено стање може бити основ дискриминације, избеглице, интерно расељена лица и друге угрожене мигрантске групе, националне мањине и особе чија верска припадност може бити основ дискриминације, препоручио је Заштитник грађана.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог треба да у року од 60 дана обавести Заштитника грађана о поступању по препорукама.

Заштитник грађана је у поступку контроле Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чије је надлежности у овим областима преузело новоформирано Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, утврдио да и даље нису правно уређене истополне заједнице, као ни последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, нити су усвојене измене Закона о наслеђивању, како би се правно уредило наслеђивање истополних партнера, као ни друге мере и активности садржане у Акционом плану за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила 2014. године.

Иако је 2018. године истекао период за који су ови документи донети, Стратегија превенције и заштите од дискриминације и пратећи Акциони план за наредни период још увек нису усвојени. Обавеза је државних органа да предузму све законодавне, административне и остале мере да створе повољан амбијент за активности усмерене на промоцију, заштиту и остваривање људских права, истиче Заштитник грађана.

Заштитник грађана је, у оквиру праћења рада Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Србије поводом напада на просторије Прајд инфо центра у Београду 29. фебруара 2020. године, утврдио да је то министарство утврдило идентитет нападача и предзело мере за њихово процесуирање, што је први пут да су починиоци идентификовани после укупно 11 напада на овај објекат.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а, а почетком јула исте године примио допис овог министарства у којем се наводи да су службеници ПУ за град Београд утврдили идентитет лица која су ударала ногама по улазним вратима Прајд инфо центра у Београду, међу којима су, како се наводи, једно пунолетно и неколико малолетних лица.

У допису, МУП даље истиче да је дежурни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду оценио да у том догађају нема елемената кривичног дела, као и да је против јединог пунолетног лица које је учествовало у нападу покренут прекршајни поступак а да је малолетним лицима изречена мера упозорења.

Заштитник грађана је дописом МУП-а обавештен и да су полицијски службеници Одељења за ЈРМ, УП, ПУ за град Београд о предузетим мерама обавестили Градски центар за социјални рад Београд - Одељења Звездара и Гроцка због предузимања мера из њихове надлежности у вези са малолетницима који су учествовали у нападу.

Заштитник грађана је поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а покренуо по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да су просторије Прајд инфо центра у Београду нападнуте по 11. пут крајем фебруара 2020. године, али да до сада МУП није идентификовао и процесуирао ниједног нападача.

b_280_0_16777215_00_images_20200630_Duga.jpgЗаштитник грађана састао се данас са представницима Асоцијације Дуга из Шапца како би се договорили о започињању заједничке реализације активности посвећених пружању подршке јединицама локалне самоуправе у циљу инкорпорирања мера за унапређивање положаја ЛГБТИ особа у локалне акционе планове (ЛАП). Активности ће бити складу са препоруком коју је Заштитник грађана упутио у свом редовном годишњем извештају за 2017. годину, а затим поновио у извештајима за 2018. и 2019. годину, да органи јединица локалне самоуправе треба да у локалне акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе и пропишу мере за унапређивање положаја тих особа, као и да за те активности одвоје одговарајућа буџетска средства.

Наведена активност ће се реализовати у оквиру пројекта Савета Европе „Промоција различитости и равноправности у Србији“, подржаног од стране Европске Уније.

b_280_0_16777215_00_images_Logo_varijanta_1.jpg

 

Заштитник грађана је у оквиру кампање ,,Пружи подршку” поводом обележавања Међународног дана поноса 27. јуна 2020. године свој лого обојио у дугине боје као знак подршке ЛГБТИ особама.

b_280_0_16777215_00_images_20200626dan_ponosa.jpgЗаштитник грађана указао је, поводом Међународног дана поноса 27. јуна, да се ЛГБТИ особе у Србији и даље сусрећу са нападима, претњама и насиљем и поновио да су потребне измене Кривичног законика којима ће се кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације и родног идентитета третирати као дела расизма и нетолеранције.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић је са сарадницама у петак, 26. јуна, истакла заставе ЛГБТИ покрета на згради ове независне државне институције у знак подршке особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.

Лого Заштитника грађана на званичном интернет сајту ове институције у суботу, 27. јуна, биће прекривен заставом дугиних боја.

Заштитник грађана констатује да се припадници ЛГБТИ заједнице још увек суочавају са насиљем, претњама, говором мржње и злочинима из мржње услед предрасуда и указује да се у Србији недовољно примењује институт злочина из мржње и не спроводе мере посвећене подизању свести о правима ЛГБТИ особа.

Поред ових проблема, Заштитник грађана наводи и правну неуређеност истополних заједница и последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, али и проблем одржавања хормонског статуса транс особа због чега је у извештају за прошлу годину поновио препоруку Влади Србије о потреби регулисања правних последица прилагођавања пола и родног идентитета.

Међу бројне проблеме младих ЛГБТИ особа у Србији спада и тешка егзистенцијална ситуација у којој се нађу након што породицама саопште своју сексуалну оријентацију јер за њих не постоје одговарајући сервиси подршке, указује Заштитник грађана.

По питању заштите права интерсекс особа, Заштитник грађана подсећа да је у извештају за 2019. годину указао да Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони експлицитно не забрањују дискриминацију интерсекс особа, иако је Република Србија добила такву препоруку у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године.

Међународни дан поноса се обележава у знак сећања на протесте ЛГБТИ особа против систематског хапшења, прогона и злостављања од стране америчких власти који су почели у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године у Њујорку и представљају зачетак организованог активизма ЛГБТИ заједнице. Понос у контексту прославе Међународног дана поноса означава потребу да ЛГБТИ особе живе достојанствено и равноправно са осталим грађанима и грађанкама.

b_280_0_16777215_00_images_20200120_Dasezna.jpgЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са сарадницом састала се данас са представницима Удружења "Да се зна!" које се бави мониторингом и евиденцијом злочина из мржње према ЛГБТИ особама као и пружањем правне и психолошке подршке жртвама злочина из мржње, дискриминације и говора мржње.

Стојановић је на састанку указала на поступке које је Заштитник грађана покретао и које тренутно води, а односе се на остваривање и заштиту права ЛГБТИ особа, додајући да је остварена сарадња Заштитника грађана са организацијама цивилног друштва показала своје позитивне резултате, пре свега кроз адекватну размену информација и активности усмерене на унапређење и заштиту права ЛГБТИ заједнице.

Драгослава Барзут, извршна директорка Удружења "Да се зна!" навела је да се, након усвајања и почетка примене Закона о бесплатној правној помоћи, отворио низ питања у вези примене овог прописа, посебно када је реч о могућностима за бесплатну правну помоћ и подршку ЛГБТИ особама. Ова питања била су тема састанка организација цивилног друштва, а Удружење је у новембру 2019. године затражило одржавање састанка са Министарством правде ради разрешавања ових питања. Представници Удружења навели су да се недовољно примењује институт злочина из мржње и истакли да је и даље један од значајних проблема дужина трајања судских поступака. У 2019. години пријављено је неколико случајева насиља због стварне или претпостављене сексуалне оријентације или родног идентитета жртве, али ови случајеви нису могли бити процесуирани због тога што је извршилац непознат а реч је о кривичним делима која се не гоне по службеној дужности.

Заменица заштитника грађана указала је на надлежности Заштитника грађана и законска ограничења када је реч о поступању правосудних органа, али је истакла да ће се Заштитник грађана бавити питањем примене Закона о бесплатној правној помоћи, у циљу обезбеђивања адекватне правне заштите ЛГБТИ особа. Она је позвала организације цивилног друштва које се баве правима ЛГБТИ особа да се обраћају Заштитнику грађана у свим случајевима када сматрају да је радом органа власти, који потпадају под контролна овлашћења омбудсмана, дошло до повреде права и интереса ЛГБТИ особа.

 

baner1