а

Представнице Заштитника грађана учествовале су у Јавном слушању ,,Спречавање насиља над женама“, у организацији Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, које је одржано је у Народној скупштини Републике Србије 26. новембра 2019. године. Учесницима јавног слушања представљени су ефекти и искуства након две године примене Закона о спречавању насиља у породици и Закона о изменама и допунама Кривичног законика. О томе су говориле представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства унутрашњих послова Стана Пантелић и Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Стојковић.

Заштитник грађана је у два наврата упућивао системске препоруке надлежним министарствима, органима старатељства и здравственим установама, након испитивања већег броја случајева, истакла је Борјана Перуничић из Стручне службе Заштитника грађана. Препоруке упућене 2016. године поводом преко 60 случајева фемицида и породичног насиља над женама и децом, као и препоруке упућене 2018. године поводом 30 таквих случајева, упућене су због утврђивања истих или сличних недостатака у раду надлежних органа и служби и због суштинског неразумевања и непрепознавања насиља од стране службених лица, навела је Перуничић. Она је додала и да су надлежна министарства обавестила Заштитника грађана о предузимању мера и поступању по препорукама, док од Министарства финансија – које има посебну улогу у обезбеђивању одговарајућег броја запослених у јавним службама које се баве заштитом од насиља - није добијено изјашњење.

Горјана Мирчић Чалуковић је истакла значај едукације, која је спроведена за полицијске службенике, представнике правосудних органа и запослене у Центрима за социјални рад, али је у наредном периоду нужно радити на едукацији младих. Она је предочила и податке да су се у две године и 5 месеци од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици 6.683 пута састале Групе за координацију и сарадњу и размотриле 120.000 случајева, а у 41.397 случајева су усвајани предлози за продужење хитних мера ради заштите жртве насиља. Према подацима Министарства правде 74% жртава породичног насиља су жене, а 26%  жртава је мушког пола, при чему су у 73% случајева насиље над мушкарцима вршили други мушкарци.

Стана  Пантелић из Министарства унутрашњих послова навела је да је поред линије 192, уведена и бесплатна полицијска линија 0800 100 600 на којој се може анонимно пријавити насиље. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, 1.350 полицијских службеника обучено је за поступање у случајевима насиља у породици, а у четвртом циклусу биће обучено још 700 полицијских службеника. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици полицијски службеници су изрекли 64.604 хитних мера, од којих је 19.796 прва мера привременог удаљења насилника из стана, а 44.808 привремених мера забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој. Од тог броја 4.437 хитних мера је прекршено.

Биљана Стојковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је да подаци Републичког завода за социјалну заштиту за 2018. годину, добијени од 170 центара за социјални рад, показују да проблем заштите од насиља у породици добија заслужену пажњу. У центрима за социјални рад евидентирано је у 2018. години 27. 360 жртава насиља у породици, од тога 3.380 младих, 19.483 одраслих и 4.507 старијих од 60 година. У АП Војводини од 2012. године ради јединствени СОС телефон за Војводину, у организацији Мреже СОС Војводина, који се финансира из буџета АП Војводине. Из годишњих извештаја о раду центара за социјални рад уочава се стални пораст броја пријава за насиље у породици у којима је жена жртва. Тако је у 2014. години је било 6.887 пријава,  у 2018. години 31.255, а у овој години 35.000. У међувремену је број запослених лица у центрима за социјални рад различитог профила значајно смањен због одлазака запослених у пензију, као и због ограничења у запошљавању у јавном сектору.

 

Родна равноправност је камен темељац развоја, отвореног, демократског и праведног друштва. Уставни систем Србије почива на принципу владавини права и неотуђивости људских права, као и на принципу недискриминације. Равноправност полова у Србији је издигнута на највиши правни ниво, јер је самим Уставом гарантована равноправност полова, односно забрана непосредне и посредне дискриминације на основу пола, која подразумева једнако поступање према мушкарцима и женама и развијање политике једнаких могућности. Равноправност полова подразумева и једнакост мушкараца и жена пред законом и право на једнаку законску заштиту.

Родна равноправност, односно недискриминација на основу пола и рода представља пре свега основно људско право. Жене и мушкарци, дечаци и девојчице имају право да живе достојанствен живот и да буду слободни од немаштине. Међутим, родна неравноправност свакако највише погађа жене и девојчице.

Србија је 2009. године усвојила посебан системски закон у области родне равноправности- Закон о равноправности полова. Овај Закон спада пре свега у анти-дискриминационе законе и њиме се уређује стварање једнаких могућности остваривања права и обавеза, предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступак правне заштите лица изложених дискриминацији.

Област родне равноправности је уређена нормама међународног и националног законодавства. Међутим, упркос законским решењима, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.

Начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних начела људских права. Ипак, родна неравноправност је још увек врло присутна у огромној већини видова друштвеног живота.

Иако су представљене у двоструко повећаној мери у Народној скупштини после избора одржаних 2007. године, жене у Србији су још увек неравноправне и проблем постизања родне равноправности тек треба да се решава у својим разним појавним облицима. Још увек постоји широко друштвено толерисано породично насиље на које још увек нема адекватне реакције (квалитативно и квантитативно) државних органа. Свакодневно је видљива непропорционална представљеност на местима на којима се доносе политичке одлуке, стереотипно и увредљиво представљање и дискриминативно омаловажавање жена у медијима, али и у јавном, и политичком обраћању, па чак и у школским програмима. Постоји још увек снажно присуство институционалног непоштовања једнакости могућности у економским и друштвеним односима као и знатно већа стопа незапослености жена. Србија још нема родно сензитивну службену статистику, употреба женског граматичког рода није службено верификована.

baner1