а

Препоруке

Заштитник грађана тражи од Регулаторног тела за електронске медије да у будућем раду поступа у складу са законом и да пружаоцима медијских услуга изриче адекватне санкције увек када утврди да су начинили пропусте и емитовали непримерени садржај.

Заштитник грађана је прошле године, по сопственој иницијативи, након сазнања да су у Јутарњем програму ТВ „Happy“ тумачени хороскопи учитеља глуме и једне глумице која је у јануару 2021. године поднела кривичну пријаву и јавно га оптужила да ју је као учитељ у школи глуме силовао када је имала 17 година, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Регулаторног тела за електронске медије.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да је РЕМ начинио пропусте у раду тиме што није изрекао адекватне мере у циљу санкционисања Телевизији „Happy“ због емитовања спорног садржаја и тиме што је обуставио поступак у вези са овим садржајем иако је констатовао да је емитер учинио повреду.

РЕМ је у изјашњењу Заштитнику грађана навео да је донео одлуку да не изрекне санкције пружаоцу медијске услуге јер је претходно ТВ „Happy“ већ изрекао меру упозорења за истоврсне програмске садржаје, као и да ова телевизија касније није поновила исте повреде.

У препоруци за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од РЕМ-а да убудуће поступа у складу са позитивно-правним прописима и да при одлучивању о извештајима у вези са програмским садржајем, увек када утврди постојање пропуста изрекне пружаоцу медијске услуге адекватне мере у циљу санкционисања.

Заштитник грађана затражио је од свих надлежних органа у области здравственог осигурања да поступају по законима који регулишу ту област и да хитно исправе пропусте у раду које су начинили према породиљи која је редовно уплаћивала све доприносе а којој су непрописно променили основ осигурања из запосленог лица у лице које самостално обавља делатност.

Заштитник грађана је по притужби породиље покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Републичког фонда за здравствено осигурање, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Градске управе града Новог Сада, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања чији је правни следбеник Министарствo за бригу о породици и демографију.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи породиљи запосленој код страног послодавца ускратили право на накнаду зарада током породиљског и одсуства са рада ради неге детета иако је годинама редовно уплаћивала све доприносе, као и да су јој непрописно променили основ осигурања из запосленог лица у лице које самостално обавља делатност.

Заштитник грађана је из достављене документације утврдио да је дошло до повреде права притужиље по више основа, међу којима је главни пропуст Покрајинског секретаријата који је на основу истих чињеница донео две различите одлуке док је одлучивао о две жалбе притужиље и заузео споран став да се у овом случају ипак не ради о лицу које је запослено код страног послодавца већ о лицу које остварује приход по основу самосталног обављања делатности.

За Заштитника грађана је споран и став РФПИО којим је притужиљи промењено својство осигураника из запосленог лица у лице које самостално обавља делатност а које се приликом одлучивања о праву притужиље примењивало ретроактивно.

Такође, нарочито је споран став Министарства и других органа управе да уговор који је притужиља закључила са страним послодавцем не представља уговор о раду у складу са прописима о раду Републике Србије те да она може имати својство осигураника самосталних делатности.

У препорукама за отклањање недостатака, Заштитник грађана истиче да надлежни органи без одлагања треба да сагледају све релевантне податке и на правилан и законит начин утврде право притужиље по основу порођаја и отклоне проузроковану штету, укључујући ако је то потребно и измену законских и подзаконских аката.

Заштитник грађана тражи од свих контролисаних органа да убудуће у свим поступцима одлучивања о праву на накнаду зараде трудницама и породиљама које су запослене код страног послодавца, обезбеде да се статус подносиоца захтева утврђује на основу свих релевантних података и приложених доказа, независно од шифре под којим их надлежни органи управе воде.

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства финансија да што хитније обезбеде адекватан број стручних радника у Центру за социјални рад Сокобања јер та установа већ годину дана ради без иједног социјалног радника и у таквим условима, између осталог, закључује и међународна усвојења деце.

Оба министарства су начинила пропуст у раду јер нису предузела све неопходне мере да се обезбеди адекватан број стручних радника у центру у Сокобањи, који је због тога прошле године без присуства социјалног радника закључио једно међународно усвојење, а до краја године га очекује још једно такво усвојење, утврдио је Заштитник грађана и одредио рок од 60 дана у којем оба министарства треба да га обавесте о предузетим мерама.

Дужност Министарства за рад је да обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад како би се у пуној мери омогућило остваривање права свих корисника услуга социјалне заштите, а нарочито права и најбољих интереса детета као и у поступцима породичног насиља, указао је Заштитник грађана.

У поступку контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, покренутом по притужби ЦСР Сокобања да има бројне проблеме због смањеног броја запослених, Заштитник грађана је утврдио да је Центар још у октобру 2019. године обавестио надлежно министарство да је остао без јединог социјалног радника и да има запослена само два стручна радника, иако постоје три упражњена радна места.

Заштитник грађана је утврдио да се ЦСР Сокобања последњих шест година, тачније од 2014. године, обраћа надлежном министарству са захтевима за попуњавање упражњених радних места, али да увек добија исти одговор – да ће о захтеву бити одлучивано у наредном периоду.

Центар даље наводи да број предмета непрекидно расте, да нема запосленог ниједног социјалног радника, да нема довољан број стручних радника и да су у центру тренутно запослена само три радника - правник, супервизор и психолог.

У изјашњењу Заштитнику грађана, Министарство за рад је навело да је поново тражило сагласност Комисије Владе Србије за запошљавање нових људи у центру у Сокобањи али да о истом још није одлучено. Министарство финансија је у изјашњењу навело да се о предлозима за давање сагласности одлучује једном месечно и да проблеми највероватније настају јер центри не обнављају своје захтеве на месечном нивоу.

Заштитник грађана подсећа да је још 2018. године, због низа пропуста у 30 случајева, надлежним органима упутио збирну препоруку где је посебно указано на проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад који би омогућио пуну примену стандарда стручног рада и адекватно поступање центара.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи поводом убиства три особе и једног детета у Лесковцу у мају 2020. године, утврдио бројне пропусте у раду центара за социјални рад у Бојнику и Лесковцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у процесу заштите од насиља и злостављања деце из те породице, која је била на евиденцији ових центара.

Заштитник грађана констатује да заштита корисника није остварена у складу са прописима и стандардима стручног рада у области породично-правне и социјалне заштите и да начињени пропусти у раду представљају грубо кршење права детета и обавезе државе да деци и породици пружи сву могућу помоћ и заштиту.

Од центара у Бојнику и Лесковцу Заштитник грађана тражи да без одлагања предузму мере за отклањање утврђених пропуста како се сличне грешке не би дешавале убудуће, али и утврђивање личне одговорности стручних радника и руководилаца у тим центрима.

Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да обезбеди да се чињеница изложености детета насиљу над другим чланом породице или детету блиском лицу третира као злостављање и занемаривање детета, као и да испита личну одговорност запосленог у том министарству јер три године није предузео никакве активности поводом захтева за стручну помоћ центра у Бојнику. Министарство о предузетим активностима треба да обавести Заштитника грађана у року од 21 дана.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада утврдио да надлежни центри за социјални рад нису покренули ниједан поступак у циљу заштите од насиља у породици, нити ради лишења родитељског права током девет година рада са породицом.

Прва сазнања о насиљу и злостављању деце у породици центар у Бојнику добио је још 2011. године у пријави Опште болнице у Лесковцу где је указано да су приликом прегледа констатовани трагови физичког кажњавања једног детета. Центар је исте године сачинио План услуга за породицу и дете али све до 2015. године нема трагова о раду органа старатељства на заштити деце као ни о пријавама породичног насиља.

Такође, центар у Бојнику није предузео мере ни после сазнања да деца често одлазе од куће, управо због насиља које трпе, а на основу података који су достављени Заштитнику грађана није се могло утврдити ни због чега су деца напуштала хранитељске породице и враћала се у биолошку породицу.

Заштитник грађана наглашава да је орган старатељства био дужан да деци пружи адекватну заштиту, да их хитно измести и да обезбеди да се самоиницијативно не врате у биолошку породицу, адекватним праћењем хранитељских породица и интервенцијом у случају потребе. Такође, Центар је пропустио да благовремено покрене поступке лишења родитељског права.

Имајући у види да је надлежно министарство извршило надзор над стручним радом и утврдило незаконитости и неправилности у раду органа старатељства те дало налоге за исправљање утврђених незаконитости, посебно у светлу чињенице да ниједна препорука не би изменила трагедију која се догодила, Заштитник грађана сматра нецелисходним упућивање препорука органима старатељства због утврђених идентичних пропуста у раду у заштити деце.

Министарство је начинило пропусте и што центру у Бојнику није благовремено пружило стручну помоћ коју је тражио, нити је предузело мере према истом центру јер није доставио комплетне списе предмета на шта је био обавезан.

Заштитник грађана истиче да је услед непотпуне сарадње органа старатељства изостала благовремена и адекватна размена информација о степену ризика по жртве насиља, злостављања и занемаривања, а затим и дубље испитивање узрока нежељеног понашања деце и степена родитељске одговорности.

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пореске управе да отклоне системске недостатке у случајевима повреде права грађана од стране послодаваца и да у случају сумње да је извршено неко од кривичних дела по основу рада поступају по Законику о кривичном поступку.

По притужби о повреди права по основу рада, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ових органа којима се притужиља обраћала за помоћ а који су на њу превалили сав посао исправљања неправилности.

Заштитник грађана је у поступку утврдио да је послодавац притужиље продао фирму и њу, док је била на породиљском одсуству, пријавио као запослену у својој другој фиктивној фирми, те да није уплаћивао порезе и доприносе, због чега она нема оверене здравствене кљижице за себе и дете. Такође, ускраћено јој је право на обавезно социјално осигурање након повратка са породиљског одсуства после првог детета, што је посредно утицало на немогућност да оствари право на накнаду зараде за време трудничког боловања са другим дететом на ком се налазила у моменту обраћања Заштитнику грађана.

Због оваквих околности притужиља није била у могућности ни да прибави отказ уговора о раду, чиме је онемогућена да се пријави на евиденцију Националне службе за запошљавање и оствари законом загарантована права за случај незапослености. Онемогућена је и да евентуално заснује радни однос код другог послодавца, јер је и даље запослена у фирми која постоји само формално а чије одговорно лице је недоступно државним органима.

У овом поступку, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи само формално предузимали радње из своје надлежности, које нису имале стварног ефекта на остваривање права која до данас нису остварена и да је давањем предности форми над суштином, притужиља остала занемарена и невидљива за систем.
Заштитник грађана је утврдио да ниједан од надлежних органа није предузео активности за уређење правног статуса притужиље и поред неспорне чињенице да послодавац притужиље изиграва законе и органе Републике Србије. Тај посао преваљен је на притужиљу усмеравањем на различите органе и упућивањем да сама уреди свој статус иако није овлашћена и нема могућности да обезбеди доступност послодавца органима власти, нити је у могућности да га принуди на извршење својих обавеза.

Заштитник грађана подсећа да је још пре две године надлежним органима, после 22 примљене сличне притужбе, упутио препоруку за исправљање недостатака, по којима су до данас само делимично поступили а да су системски проблеми који су том препоруком обухваћени и даље актуелни.

С обзиром да надлежни органи од 2018. године до данас нису предузели потребне мере за измену прописа како би се обезбедило благовремено поступање органа у случају да послодавац поступа незаконито, изиграва законе и чини себе недоступним надлежним органима, Заштитник грађана поново тражи да исправе системске недостатке и да у сличним случајевима поступају у складу са Кривичним закоником и Закоником о кривичном поступку.

baner1