а

Активности

Заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јуна, Међународног дана поноса указује да, иако је у претходном периоду дошло до извесног напретка када је реч о заштити права припадника ЛГБТИ заједнице, ове особе као и они који подржавају остваривање њихових права још увек се не осећају сигурно. Изложене су насиљу, укључујући и физичко насиље и злостављање. Због изражених предрасуда и стереотипа везано за особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета у нашем друштву, оне су и даље, у великој мери, изложене дискриминацији, као и говору мржње. Управо због неприхватања од стране друштва, па чак и уже породице, ЛГБТИ особе често држе у тајности своју сексуалну оријентацију и родни идентитет. Из тог разлога Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима стално даје препоруку да је потребно континуирано спроводити мере и активности посвећене подизању свести јавности о неопходности поштовања права ЛГБТИ особа.

Зоран Пашалић и овом приликом подсећа на неопходност да се правно уреде истополне заједнице и правне последице прилагођавања пола и родног идентитета, да се обезбеде едукације о положају и правима ЛГБТИ особа, организују активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, посебно за младе ЛГБТИ особе које су без дома јер су их породице одбациле.

Заштитник грађана указује и на специфичан положај интерсекс особа о чијим правима и проблемима се не зна и не говори довољно, а које се суочавају са дискриминацијом на основу полних карактеристика.

Међународни дан поноса се обележава широм света као знак сећања на протесте ЛГБТИ особа против систематског хапшења, прогона и злостављања од стране америчких власти, који су почели у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године у Њујорку и представљају зачетак организованог активизма и савременог покрета за успешно остваривање права ЛГБТИ заједнице у Америци, а затим и у остатку света. Понос у контексту прославе Међународног дана поноса означава потребу да ЛГБТИ особе живе достојанствено и равноправно са осталим грађанима и грађанкама.

Поводом 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, заштитник грађана Зоран Пашалић указује на озбиљност родно заснованог насиља, које доводи и до трагичних последица и истиче да је управо породично и партнерско насиље један од најчешћих проблема на које је овом органу у области родне равноправности указивано током 2018. године. Поступци контроле Заштитника грађана вођени у случајевима фемицида и насиља у породици, као и истраживања Заштитника грађана указују на пропусте надлежних органа и потребу да се даље настави рад на унапређивању механизама за заштиту жена од насиља, превенцији и успостављању ефикаснијег система заштите од насиља.

Заштитник грађана истиче потребу усвајања Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима и пратећег Акционог плана, као и на потребу усклађивања Кривичног законика са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.

Заштитник грађана је у октобру 2018. године упутио препоруке органима јавне власти након што је у 30 испитиваних случајева фемицида, насиља у породици и партнерским односима и злостављања и занемаривања деце утврдио бројне појединачне системске пропусте. Између осталог, да није обезбеђен адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад, да стручни радници нису похађали адекватне обуке, да и даље изостаје сарадња и благовремена размена информација између надлежних органа. Подсећамо да је Заштитник грађана 2016. године упутио 104 системске препоруке надлежним органима, након испитивања 47 случајева насиља у породици и 14 случајева убиства жена од стране партнера, али је по овим препорукама само делимично поступљено.

Уз подршку Мисије ОЕБС у Србији Заштитник грађана од септембра 2018. године спроводи истраживање о примени одређених одредаба Закона о спречавању насиља у породици, којим су, у знатној мери, уважене препоруке, мишљења, предлози и иницијативе које је Заштитник грађана током претходних година упућивао.

Влада Републике Србије прогласила је 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља 2017. године. На иницијативу мреже Жене против насиља, предлог је упутилo Координационо телo за родну равноправност. Предлог, који је пратило осам хиљада потписа грађанки и грађана, прикупљених кроз акције 35 организација цивилног друштва у 25 градова и општина у Србији, подржао је и Заштитник грађана. Тај датум одабран је у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је седам жена у Србији убијено у породичног и партнерском насиљу.

b_280_0_16777215_00_images_20190517Zastava2.jpgНа згради Заштитника грађана је, поводом обележавања Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHO/T) данас у 11 часова традиционално развијена застава дугиних боја, чиме је особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета на симболичан начин пружена подршка и указано на проблеме са којима се ове особе свакодневно суочавају. На овом догађају је учествовала помоћница Генералног секретара Стручне службе Заштитника грађана Наташа Јовић и представнице стручне службе институције, као и чланови и чланице Савета за родну равноправност Заштитника грађана.

Представнице стручне службе Заштитника грађана су данас од 13 часова учествовале на церемонији поводом доделе награде ,,Дуга“ за допринос борби против хомофобије и трансфобије коју организација Геј Стрејт Алијанса организује поводом обележавања Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHO) у Свечаној сали Скупштине града Београда.

Дан раније су представнице стручне службе Заштитника грађана у београдском Медија центру учествовале на конференцији Интерсекс - ка изградњи интерсекционе платформе организације Гејтен, као и на конференцији Закони и праксе који недостају у заштити права ЛГБТ особа у Србији, организације за лезбејска људска права Лабрис из Београда.

У управама локалних органа власти заступљеност жена је на веома ниском нивоу, и даље нам недостају родне политике, а механизми за родну равноправност не спроводе се у потребној мери, поручила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на радионици „Оснаживање одборница у локалним скупштинама“, која је јуче одржана у Врњачкој бањи, у организацији Женске парламентарне мреже Народне скупштине.

b_280_0_16777215_00_images_20181016gocarodna.jpgСтевановић је на јучерашњем скупу представила Посебан извештај Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Кључни налази истраживања показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте, а квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Одсуство жена у одлучивању у локалним срединама је врло видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 14,4 одсто општина. На нивоу месних заједница жене су још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Поражавајући резултати указују и на готово потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

Заштитник грађана је истраживање спровео уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији током 2017. године како би се утврдила видљивост жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност. Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

У Дому Народне Скупштине, у Београду, у петак је одржана шеста Национална конференција Женске параламентарне мреже "Жене граде будућност", на којој је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. На панелу који је био посвећен теми „Дискриминација жена у радним односима“ заменица заштитника грађана указала је на потешкоће на које жене наилазе у радним односима, нарочито приликом остваривања права у вези са родитељством, али и о положају жена које не раде и никада нису радиле.

b_280_0_16777215_00_images_20181019Gocaa.jpgГоворећи о заштити трудница и породиља, Стевановић је истакла да се упркос чињеници да је у нормативном смислу њихова заштита обезбеђена, труднице и породиље се и даље суочавају са проблемима приликом остваривања права на накнаду зараде. Нарочито је тежак положај трудница и породиља чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговорајућу документацију, на основу које би могле остварити своја права, па и права на накнаду зараде, упозорава Стевановић.

Истичући да су Законом о финансијској подршци породици с децом усвојене неке од препорука Заштитника грађана, посебно оне које се тичу заштите положаја пољопривредница, носилаца регистрованог газдинства, Стевановић подсећа да је закон ипак довео у неравноправан положај запослене жене на једној страни и предузетнице, пољопривреднице и жене које обављају привремене и повремене послове, на другој страни дајући им право на само годину дана накнаде за зараду, без обзира на ред рођења деце.

Још је тежи положај жена на селу, пољопривредница и домаћица. Иако су формално незапослене, јако пуно раде и оптерећене су домаћинством, пољопривредом, бригом о деци и старима. Чињеница је да немају готово никакве сервисе подршке на распологању, па је и могућност да се запосле и тако себи обезбеде низ других права, скоро непостојећа.

Стевановић је подсетила и да је Заштитник грађана пре пет година поднео предлог за повећање мера подршке родитељима тешко болесне деце и деце са сметњама у развоју, којој је потребна стална нега и помоћ, али ти предлози до данас нису разматрани.

Истраживање „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији спровео током 2017. године, представљено је данас у београдском Медија центру. Резултати истраживања показују да је заступљеност жена у управама локалних средина на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност.

b_280_0_16777215_00_images_20181018goca.jpgКада је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте.

Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

Коментаришући налазе истраживања, заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да њих најбоље осликавају готово свакодневне ситуације из републичког Парламента.

Ако у Парламенту Србије често чујемо увреде на рачун жена, можемо да замислимо каква је тек ситуација у локалним самоуправама где не постоји контрола, нити санкције за неспровођење родне равноправности, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Према његовим речима, резултати истраживања у 143 локалне самоуправе показали су да су жене председнице у свега 14,4 одсто општина. Поражавајући резултати, додао је, указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

У Србији су жене више заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује, и то треба изменити корекцијом постојећих и доношењем нових прописа, оценио је Пашалић. Он је истакао да није проблем само у законима, који су добри, већ у њиховој примени. Имамо проблем, констатовао је, када неко може да бира да ли ће нешто применити или не, због чега су у овој фази развоја друштва неопходне санкције да би неко био приморан да спроведе оно што му закон налаже, истакао је заштитник грађана. Према његовом мишљењу, најважније је да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је рекла да истраживање прати видљивости жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност.

Налази истраживања говоре о недостатку родних политика И недовољној функционалности механизама за родну равноправност који се у великом броју не баве оним пословима због чега су основани, истакла је Стевановић,. Такође, квоте које приписују да најмање 30 одсто жена буду у органима примењује се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић оценила је као аларманто одсуство жена у одлучивању у локалним срединама. Жене су председнице месних заједница у мање од пет одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти је минимално. У 137 локалних самоуправа међу одборницима је седам жена са инвалидитетом, а две су Ромкиње, нагласила је Јовић.

 

Секретаријат за здравство Београда обавестио је Заштитника грађана о мерама које је предузео у складу са оним што му је препоручено ,,Посебним извештајем Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“. Секретаријат за здравство се, у складу са препоруком да град Београд у Савету за здравље обезбеди учешће Ромкиња, обратио Ромском женском центру ,,Бибија“ да предложи представницу за коју сматра да је због своје професионалности, стручности и заинтересованости адекватна особа за рад у Савету за здравље града Београда. Предлог је достављен Секретаријату те је у току израда предлога проширеног састава Савета за здравље, који обухвата и представницу ромске заједнице.

Опширније...

baner1