а

Активности

У управама локалних органа власти заступљеност жена је на веома ниском нивоу, и даље нам недостају родне политике, а механизми за родну равноправност не спроводе се у потребној мери, поручила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на радионици „Оснаживање одборница у локалним скупштинама“, која је јуче одржана у Врњачкој бањи, у организацији Женске парламентарне мреже Народне скупштине.

b_280_0_16777215_00_images_20181016gocarodna.jpgСтевановић је на јучерашњем скупу представила Посебан извештај Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Кључни налази истраживања показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте, а квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Одсуство жена у одлучивању у локалним срединама је врло видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 14,4 одсто општина. На нивоу месних заједница жене су још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Поражавајући резултати указују и на готово потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

Заштитник грађана је истраживање спровео уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији током 2017. године како би се утврдила видљивост жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност. Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

У Дому Народне Скупштине, у Београду, у петак је одржана шеста Национална конференција Женске параламентарне мреже "Жене граде будућност", на којој је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. На панелу који је био посвећен теми „Дискриминација жена у радним односима“ заменица заштитника грађана указала је на потешкоће на које жене наилазе у радним односима, нарочито приликом остваривања права у вези са родитељством, али и о положају жена које не раде и никада нису радиле.

b_280_0_16777215_00_images_20181019Gocaa.jpgГоворећи о заштити трудница и породиља, Стевановић је истакла да се упркос чињеници да је у нормативном смислу њихова заштита обезбеђена, труднице и породиље се и даље суочавају са проблемима приликом остваривања права на накнаду зараде. Нарочито је тежак положај трудница и породиља чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговорајућу документацију, на основу које би могле остварити своја права, па и права на накнаду зараде, упозорава Стевановић.

Истичући да су Законом о финансијској подршци породици с децом усвојене неке од препорука Заштитника грађана, посебно оне које се тичу заштите положаја пољопривредница, носилаца регистрованог газдинства, Стевановић подсећа да је закон ипак довео у неравноправан положај запослене жене на једној страни и предузетнице, пољопривреднице и жене које обављају привремене и повремене послове, на другој страни дајући им право на само годину дана накнаде за зараду, без обзира на ред рођења деце.

Још је тежи положај жена на селу, пољопривредница и домаћица. Иако су формално незапослене, јако пуно раде и оптерећене су домаћинством, пољопривредом, бригом о деци и старима. Чињеница је да немају готово никакве сервисе подршке на распологању, па је и могућност да се запосле и тако себи обезбеде низ других права, скоро непостојећа.

Стевановић је подсетила и да је Заштитник грађана пре пет година поднео предлог за повећање мера подршке родитељима тешко болесне деце и деце са сметњама у развоју, којој је потребна стална нега и помоћ, али ти предлози до данас нису разматрани.

Истраживање „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији спровео током 2017. године, представљено је данас у београдском Медија центру. Резултати истраживања показују да је заступљеност жена у управама локалних средина на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност.

b_280_0_16777215_00_images_20181018goca.jpgКада је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте.

Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

Коментаришући налазе истраживања, заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да њих најбоље осликавају готово свакодневне ситуације из републичког Парламента.

Ако у Парламенту Србије често чујемо увреде на рачун жена, можемо да замислимо каква је тек ситуација у локалним самоуправама где не постоји контрола, нити санкције за неспровођење родне равноправности, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Према његовим речима, резултати истраживања у 143 локалне самоуправе показали су да су жене председнице у свега 14,4 одсто општина. Поражавајући резултати, додао је, указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

У Србији су жене више заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује, и то треба изменити корекцијом постојећих и доношењем нових прописа, оценио је Пашалић. Он је истакао да није проблем само у законима, који су добри, већ у њиховој примени. Имамо проблем, констатовао је, када неко може да бира да ли ће нешто применити или не, због чега су у овој фази развоја друштва неопходне санкције да би неко био приморан да спроведе оно што му закон налаже, истакао је заштитник грађана. Према његовом мишљењу, најважније је да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је рекла да истраживање прати видљивости жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност.

Налази истраживања говоре о недостатку родних политика И недовољној функционалности механизама за родну равноправност који се у великом броју не баве оним пословима због чега су основани, истакла је Стевановић,. Такође, квоте које приписују да најмање 30 одсто жена буду у органима примењује се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић оценила је као аларманто одсуство жена у одлучивању у локалним срединама. Жене су председнице месних заједница у мање од пет одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња у локалној власти је минимално. У 137 локалних самоуправа међу одборницима је седам жена са инвалидитетом, а две су Ромкиње, нагласила је Јовић.

 

Секретаријат за здравство Београда обавестио је Заштитника грађана о мерама које је предузео у складу са оним што му је препоручено ,,Посебним извештајем Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“. Секретаријат за здравство се, у складу са препоруком да град Београд у Савету за здравље обезбеди учешће Ромкиња, обратио Ромском женском центру ,,Бибија“ да предложи представницу за коју сматра да је због своје професионалности, стручности и заинтересованости адекватна особа за рад у Савету за здравље града Београда. Предлог је достављен Секретаријату те је у току израда предлога проширеног састава Савета за здравље, који обухвата и представницу ромске заједнице.

Опширније...

b_280_0_16777215_00_images_17052018-5.jpgНа згради Заштитника грађана је, поводом обележавања Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије (IDAHO/T) развијена застава дугиних боја, чиме је особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета на симболичан начин пружена подршка и указано на проблеме са којима се ове особе свакодневно суочавају.

Развијању заставе су, осим Гордане Стевановић, заменице заштитника грађана, присуствовали и чланови Савета за родну равноправност Заштитника грађана и невладине организације Гејтен.

-----------
Кристиан Ранђеловић из организације ,,SPECTRUM XY“ одржао је данас предавање представницима и представницама Заштитника грађана о положају интерсекс особа у Републици Србији, као и о проблемима са којима се ове особе суочавају. Како је навео, број особа које се рађају као интерсекс није тако мали као што се представља у јавности, а медицина је до сада углавном ишла у правцу јасне и конкретне поделе на мушки и женски пол, тако што је децу која су рођена са нејасним полним карактеристикама тежила да прилагоди друштвено прихватљивим очекивањима.

b_280_0_16777215_00_images_17052018-1.jpgУ последње време видимо да долази до неких промена, да се у таквим случајевима не интервенише на телу детета, већ да се здравствено прати, наводи Ранђеловић.

Стигма, страх и стид су битан део идентитета интерсекс особа, о чијим проблемима јавност није довољно информисана зато што о томе сви ћуте, и институције и породица из којих долазе, рекао је Ранђеловић.

 

b_280_0_16777215_00_images_20180517Izvestaj.jpgУ Impact Hub-у, Македонска 21 у Београду, на представљању извештаја УНДП о интерсекс особама, који је израђен 2017. године у оквиру пројекта УНДП-а „Бити ЛГБТИ у Србији“ аутора Кристиана Ранђеловића, заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је истакла да је овај извештај добар показатељ положаја интерсекс особа у региону и у Србији (БиХ, Македонији и Албанији), а веома је значајно што из прегледа положаја и оцене стања произилазе неке важне препоруке за унапређење стања људских права и здравствене заштите интерсекс особа. Она је навела да је реч је о теми која је чак и професионалцима из релевантних области непознаница, па је веома корисно да се они упознају са самим појмом интерсекс особа, као и са бројним проблемима са којима се те особе суочавају. Након тога је неопходно размотрити одговарајуће активности у циљу унапређивања њиховог положаја и адекватног реаговања, како не би долазило до кршења права на основу полних карактеристика.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић је поводом обележавања 8. марта, Међународног дана жена, учествовала на конференцији ,,Жене из руралних крајева равноправне грађанке Србије“, која је одржана у Палати ,,Србија“ у Београду, у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и UN Women. Циљ овог скупа је подстицање дијалога о унапређењу положаја жена селу.

Представнице стручне службе Заштитника грађана су поводом Међународног дана жена, 8. марта учествовале на скуповима:

Обележавање Међународног дана жена, покретање трогодишњег пројекта ЕУ ,,Кључни кораци ка родној равноправности и прве HeForShe кампање у Србији, одржано у Југословенској кинотеци, у организацији UN Women, у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност, Министарством за европске интеграције и Делегацијом ЕУ у Републици Србији.

,,Равноправност је боља за све“, посвећен родној равноправности на радном месту, у организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, Амбасаде Шведске у Београду, ИКЕА Групе. На овом скупу су представљени примери добре праксе посвећени унапређивању положаја жена на радном месту коју компаније као што је ИКЕА спроводе широм света у циљу борбе против родних стереотипа и омогућавање женама да напредују на радном месту. У Србији ће ИКЕА за све запослене организовати обуку о родној равноправности и различитости, пошто је постизање родне равноправности обавеза и одговорност свих.

,,Расветљавање опресивних родних норми и образаца и родно заснованог насиља је скуп који је поводом обележавања Међународног дана жена одржан у Кући људских права и демократије, у организацији Београдског центра за људска права, уз подршку Амбасаде Канаде. На скупу је било речи о перспективама младих у вези са опресивним нормама, родним обрасцима и родно заснованим насиљем, о раду са младима и раду за младе, као и о активизму младих као одговору на постојеће стање по питању родне (не) равноправности, а приказан је и анимирани филм ,,Алма“, који је настао као резултат рада са младима из Новог Пазара, Сјенице и Пријепоља у оквиру пројекта ,,Укључивање младих људи у процес промене родних улога у Санџаку“.

Постизање родне равноправности и унапређивање положаја жена и девојчица циљ је свих држава на Балкану, а то подразумева нашу обавезу да израдимо стратешке документе, националне стратегије и акционе планове и да обезбедимо њихову доследну примену, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на отварању Регионалне конференције о мерењу родне равноправности на Западном Балкану у Даниловграду.

b_280_0_16777215_00_images_20170112goca1.jpgДа бисмо пратили напредак на том пољу веома су нам важни механизми за мерење родне равноправности и зато је од изузетног значаја што је Србија постала прва земља ван Европске уније која је увела у употребу Индекс родне равноправности. Када узмемо у обзир шест области кроз које се родна равноправност мери (знање, рад, здравље, новац, време, моћ и две подобласти: насиље и наилажење на неравноправност) евидентно је да је Србија остварила напредак у протеклом периоду у низу области, али је такође јасно да простор за унапређевање положаја жена и даље постоји, рекла је Стевановић.

Опширније...

baner1