а

Саопштења

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита свим женама 8. март, Међународни дан жена, указујући да и поред напора државе на унапређењу њихових права у свим сегментима живота, жене и девојчице у Србији и даље нису у пуној мери равноправне у нашем друштву. Оне се веома често суочавају са насиљем и увредама у породици, у партнерским односима, на радном месту, у јавном простору. На жалост, последице пандемије коронавируса у највећој мери погађају жене, које се суочавају са повећаним обимом неплаћеног кућног рада, али и са економском несигурношћу и експлоатацијом на радном месту.

Због учесталих повреда права и достојанства жена у протеклих годину дана, заштитник грађана истиче да међу приоритете држава мора уврстити јачање економског и социјалног положаја жена, а посебну подршку држава и друштво мора пружити женама из вишеструко маргинализованих друштвених група – женама које су преживеле насиље, старијим женама, женама са инвалидитетом, самохраним мајкама, мигранткињама, избеглицама и интерно расељеним женама, женама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Ромкињама, као и женама у руралним срединама које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права.

У октобру прошле године Заштитник грађана представио је Извештај о раду група за координацију и сарадњу на подручју Града Београда, чији подаци указују на то да је од почетка примене Закон о спречавању насиља у породици донео побољшања у систему заштите од насиља у породици и партнерским односима, пре свега у погледу комуникације између органа надлежних за евидентирање, спречавање и санкционисање породичног насиља. Међутим, и даље постоје недостаци у примени закона и раду група за координацију и сарадњу, чије отклањање је неопходно за успостављање ефикасније и делотворније системске заштите жртава насиља, а озбиљан проблем представља недостатак стручног особља у центрима за социјални рад, те Заштитник грађана је започео активности из своје надлежности на решавању уочених проблема, од којих су неки већ отклоњени, поручио је Зоран Пашалић.

Национални механизам за превенцију тортуре Републике Србије данас, на Међународни дан жена, по први пут заједнички са Асоцијацијом за превенцију тортуре и још 36 мониторинг тела из читавог света, позива државне органе на континуирано деловање у циљу заштите жена у затвору.

Широм света, више од 75 националних и локалних независних механизама за мониторинг који су основани у складу с Опционом протоколом уз Конвенцију УН против тортуре (OPCAT) – познати под називом национални и локални механизми за превенцију тортуре – раде на заштити достојанства и правичности за лица лишена слободе.

Обављамо редовне посете свим местима на којима се налазе лица лишена слободе. Разговарамо насамо с лицима лишеним слободе, члановима њихових породица и запосленима. Документујемо како затворско окружење утиче на жене, било да је у питању извршење мере притвора или издржавање затворске казне. Сачињавамо извештаје за надлежне органе у којима се указује на дискриминацију и родно засновано насиље које доживљавају жене у затвору, укључујући и жене у стању посебне угрожености због, између осталог, своје расе, етничке припадности, сексуалне оријентације, родног идентитета и изјашњавања и инвалидитета. Такође, важно је истаћи да припремамо практичне препоруке које усмеравају промене закона, политика, процедура и праксе. Све то чинимо на основу континуираног и конструктивног дијалога са свим актерима у читавом кривично правном систему.

Праћење положаја и потреба жена представља важан део нашег рада, који се током пандемије заразне болести COVID-19 показао као нарочито значајан.
Пандемија је додатно оптеретила затворе широм света, доневши са собом нове изазове за запослене и изложивши лица лишена слободе повећаним ризицима. Извештавали смо – и настављамо да извештавамо – о утицају који ограничења уведена у циљу спречавања ширења вируса имају на жене. Многе од њих су остале изоловане, с емотивним последицама и без материјалне подршке, након увођења привремене забране породичних посета и увођења ограничења у обављању свакодневних активности. Деца такође трпе због немогућности да виде мајке. На основу резултата нашег праћења, снажно се залажемо за спровођење програма превременог отпуста и алтернативних мера уместо лишења слободе за жене.

Примењујемо Правила Уједињених нација за поступање према затвореницама и примену незатворских мера према преступницама (Правила из Бангкока), која су усвојена пре десет година, као оријентир у нашим активностима праћења и као подршку нашим налазима и препорукама. Свој рад такође заснивамо и на другим комплементарним стандардима, као што су Правила Нелсона Манделе и Принципи из Џогџакарте. У склопу активности на јачању заштитних мера за жене у затвору и промовисању незатворских алтернатива лишавању слободе, Правила из Бангкока имају посебан значај током пандемије заразне болести COVID-19.

Поздрављамо позитивне мере које државе широм света предузимају у циљу заштите права жена у затвору. Међутим, постоји потреба за интензивнијим и континуираним деловањем, нарочито током пандемије заразне болести COVID-19. Стога заједнички позивамо да се све државе поново обавежу на заштиту достојанства, здравља, безбедности и сигурности свих жена у затвору и да утврде алтернативе лишавању слободе за жене у сукобу са законом. Правила из Бангкока, заједно с препорукама националних и локалних превентивних механизама, пружају државама чврст основ за деловање у правцу обезбеђивања поштеног, доступног и безбеднијег правосуђа за жене.

Потписници:

 

• Association for the Prevention of Torture (APT)
• Austrian Ombudsman Board as National Preventive Mechanism
• Comisión por la Memoria - Mecanismo Local de Prevención de la Tortura de la Provincia de Buenos Aires / Argentina
• Comisión Provincial de Prevención de la Tortura de Mendoza / Argentina
• Comité Nacional para la Prevención de la Tortura de Argentina / CNPT-AR
• Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia
• Instance Nationale pour la Prévention de la Torture (INPT) / République Tunisienne
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura do Rio de Janeiro / Brasil
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura de Pernambuco / Brasil
• Mecanismo Local para la Prevención de la Tortura y Otros Tratos y Penas Crueles, Inhumanos y/o Degradantes de la Ciudad Autónoma de Buenos Aires / Argentina
• Mecanismo Nacional de Prevenção e Combate à Tortura - MNPCT/Brasil
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes - Defensoría del Pueblo / Ecuador
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura (MNPT) / Costa Rica
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura MNP-CONAPREV / Honduras
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura – Defensoría del Pueblo / Perú
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura / Paraguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura (INDDHH – MNP) / Uruguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura de la Comisión Nacional de los Derechos Humanos / México
• Mecanismo Nacional para la Prevención de la Tortura, Penas y Tratos Crueles, Inhumanos o Degradantes (MNPT) / Panamá
• Médiateur du Grand-Duché de Luxembourg
• National Center of the Kyrgyz Republic for the Prevention of Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment
• National Commission for the Prevention of Torture (NCPT) / Switzerland
• National Guarantor for the Rights of Persons Deprived of Liberty / Italy
• National Mechanism for the Prevention of Torture / Poland
• National Preventive Mechanism – Commissioner for Fundamental Rights / Hungary
• National Preventive Mechanism – Ombuds Institution / Croatia
• National Preventive Mechanism – Protector of Citizens / Serbia
• National Preventive Mechanism - Protector of Human Rights and Freedoms / Montenegro
• National Preventive Mechanism - Romanian Ombudsman
• National Preventive Mechanism (Ombudsman’s Office) / Portugal
• National Preventive Mechanism of South Africa (SA NPM)
• National Preventive Mechanism of the Republic of Moldova (Office of the People’s Advocate)
• New Zealand Human Rights Commission as Central National Preventive Mechanism
• Oficina Nacional de Prevención de la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes / Guatemala
• Ombudsman of the Republic of North Macedonia - National Preventive Mechanism
• UK National Preventive Mechanism
• Ukrainian Parliament Commissioner for Human Rights
• Victorian Ombudsman – Australia

НПМ Републике Србије у својим годишњим извештајима већ годинама указује:

• жене којима је изречена мера притвора се смештају у притворске јединице завода за извршење кривичних санкција, а њихов релативно мали број у једној притворској јединици има за последицу да су поједине од њих током извршења мере притвора, често на дужи рок, практично у усамљењу, односно самици. Тиме, оно што представља посебну односно дисциплинску меру за лица на извршењу казне затвора, за притворенице неретко представља начин извршења мере притвора;
• извршење казне затвора према женама спроводи се у једном заводу за жене (Казнено - поправни завод за жене у Пожаревцу), чиме им је онемогућено извршење казне затвора што ближе месту становања;

• препоручује се надлежним органима да предузму мере како би се отклонили ови недостаци.

НПМ је констатовао и да се улаже у побољшање услова у којима бораве жене у заводима за извршење кривичних санкција: током 2019. је завршена изградња новог објекта у КПЗ за жене у Пожаревцу, а током посете ОЗ Београд 2017. године утврдили смо да је реновиран павиљон намењен притвореницама. Такође, прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.

Obuka 1 foto 2810Jединице локалне самоуправе у своје акционе планове експлицитно треба да укључе ЛГБТИ особе, пропишу мере за унапређивање њиховог положаја и да за те активности издвоје одговарајућа буџетска средства, изјавила је заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић.

Стојановић је на почетку прве од планираних пет обука о укључивању ЛГБТИ особа у локалне акционе планове, која је у среду 28.10.2020. године одржана у Ражњу, указала да истраживања и пракса Заштитника грађана показују да се ЛГБТИ особе, односно особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, често сусрећу са дискриминацијом и другим видовима кршења људских права.

Често се сусрећу са говором мржње и злочинима из мржње због предрасуда и стереотипа који постоје у нашем друштву, нагласила је Стојановић и додала да је због тога веома значајно да се предузму мере заштите и унапређивања положаја ЛГБТ особа у њиховој локалној заједници.

Obuka 2 fotoСтојановић је подсетила да је препоруку о укључивању ЛГБТИ заједнице у локалне акционе планове Заштитник грађана изнео у редовним годишњим извештајима за 2018. и 2019. годину и да започете обуке представљају први корак у реализацији те препоруке, како би се и ЛГБТИ особама омогућило да остваре Уставом и законима гарантована права у својој локалној заједници.

Пет обука о укључивању ЛГБТИ особа у локалне акционе планове заједнички реализују Заштитник грађана и Асоцијација Дуга из Шапца, у оквиру пројекта Савета Европе „Промоција различитости и равноправности“, уз подршку Европске Уније.

Према плану, од 28. октобра до 11. новембра 2020. године биће одржано пет једнодневних обука за представнике укупно 15 јединица локалне самоуправе о мерама за унапређивање положаја ЛГБТИ особа у локалним срединама.

Планирано је да обукe, уз поштовање свих мера епидемиолошке заштите, заврши око 75 представника локалних самоуправа, који су задужени за израду локалних стратешких докумената (ЛАП) из области унапређења родне равноправности, положаја младих и развоја социјалне заштите.

Домаћини обука су Ражањ, Ваљево, Панчево, Нови Сад и Крагујевац, а на обукама ће узети учешће и представници органа јединица локалне самоуправе из Крушевца, Бољевца, Мионице, Ужица, Зрењанина, Пожаревца, Сомбора, Сенте, Бабушнице и Власотинца.

b_280_0_16777215_00_images_20201008Konferencija1.jpgЗаштитник грађана Зоран Пашалић истакао је данас да насиље у породици није проблем одређене породице већ целог друштва и заложио се да се жртвама породичног насиља, које чине најчешће жене и деца, омогући хитан преглед код лекара судске медицине како би се утврдили докази о том чину и успоставила узрочно-последична веза између радње и последице насиља.

„Ми тражимо да се омогући жртвама насиља у породици да се оно што се десило евидентира одмах и на прави начин пре него што дође до суда, да се не би десило, што се дешава у великом броју случајева, да жртва промени свој исказ у самом судском поступку“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о раду група за координацију и сарадњу на подручју Града Београда“ у Палати Србија, који је уживо пратило близу 30 представника тужилаштава, судова, центара за социјални рад и невладиних организација, док је око 70 учесника презентацију посебног извештаја пратило путем ZOOM апликације.

Пашалић је истакао да би прегледи жртава породичног насиља требало да се обављају на Институту за судску медицину у Београду, али и у другим већим центрима у Србији, како би се чак и у случају да жртва касније промени свој исказ и негира да је доживела насиље, обезбедило да починилац насиља буде адекватно кажњен.

Сада имамо ситуацију да жртва породичног насиља одлази у Ургентни центар где се констатују повреде али нема утврђивања узрочно-последичне везе насиља чиме се оставља простор да починилац насиља не буде кажњен за своје поступке, додао је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да би овакви прегледи били јефтини и нагласио да ће од локалних самоуправа, судова, тужилаштава и полиције тражити подршку за овај пројекат а од професора судске медицине да организују обуке за поступање у случајевима породичног насиља.

Амбасадор Краљевине Холандије Жил Бешор Пух изјавио је да је породично насиље и даље постоји не само у Србији већ у свим земљама, укључујући Холандију, и изразио задовољство што холандска амбасада може да подржи овакве иницијативе у нашој земљи.

b_280_0_16777215_00_images_20201008Konferencija3.jpgЗаменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је да је за успех у спречавању породичног насиља, поред доброг нормативног оквира који имамо, потребна континуирана едукација запослених који поступају у случајевима насиља у породици и обезбеђен довољан број стручног кадра у центрима за социјални рад на шта је Заштитник грађана често указивао и тражио од Министарства за рад да то обезбеди.

Стојановић је током представљања извештаја навела да је потребно радити и на унапређењу знања свих грађана да препознају насиље и да реагују онда када га уоче, истичући да иако се извештај односи на случајеве на територији Београда, ми морамо допрети до сваког грађанина Србије у сваком делу Србије.

У наставку презентације извештаја Стојановић и представнице Аутономног женског центра Вања Мацановић и Тања Игњатовић су представиле прикупљене податке, закључке и препоруке.

Посебни извештај је полазна основа за пројекат „Ефикасне политике и јединствена пракса у подршци и заштити преживелих жртава насиља у породици“, који спроводи Аутономни женски центар, у сарадњи са Заштитником грађана и Форумом судија Србије, а уз финансијску подршку Амбасаде Краљевине Холандије. Извештај су израдили Заштитник грађана и невладина организација Аутономни женски центар, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а после информација из медија о породичном насиљу у којем је убијена једна жена, поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за социјални рад Параћин.

Од Министарства унутрашњих послова и Центра за социјални рад у Параћину, Заштитник грађана је затражио да најкасније у року од 15 дана доставе све информације и документацију о овом случају.

Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Заштитник грађана је затражио да изврши надзор над радом Центра за социјални рад Параћин у овом случају и да достави извештај и документацију. Ради упознавања са свим чињеницама и околностима, Заштитник грађана је и од Основног јавног тужилаштва у Параћину затражио да достави информације о овом случају.

Након прикупљања свих одговара и документације Заштитник грађана ће одлучити о даљем поступку и о томе обавестити јавност.

baner1