а

Саопштења

Након сазнања из медија о убиству жене од стране супруга у насељу Козујево у Крагујевцу, чему је претходило вишегодишње злостављање, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства унутрашњих послова - Полицијске управе Крагујевац, Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца и затражио информације од Дома здравља Крагујевац. Према наводима медија жртва је супруга већ раније пријављивала за насиље, након чега је он хапшен, али је пуштан на слободу, пошто је она повлачила поднете пријаве.

Заштитник грађана је затражио од надлежних органа да га без одлагања, а најкасније у року од 15 дана обавесте о свим мерама које су предузели у сарадњи са другим надлежним органима за заштиту жртве од породичног насиља, као и о свим околностима овог случаја.

Заштитник грађана je сходно својим законским овлашћењима, данас затражио од Министарства унутрашњих послова да га обавести, најкасније у року од 15 дана, о мерама које су предузете и које се планирају у сарадњи са другим надлежним органима, како би се открили, процесуирали и адекватно санкционисали извршиоци напада на Прајд инфо центар у Београду.

Заштитник грађана подсећа да је након сазнања из медија да је Прајд инфо центар у Београду нападнут 29. фебруара 2020. године, у свом саопштењу осудио тај напад указујући на то да неприхватање различитости и права на сексуално опредељење доводи до насиља над припадницима ЛГБТИ популације. Заштитник грађана је тад захтевао ефикасну реакцију надлежних у проналажењу и санкционисању одговорних за нападе, подсећајући на чињеницу да је то био једанаести напад на просторије Прајд инфо центра, као и на то да за претходних десет до сада нико није одговарао.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је на повећан ризик од насиља над женама у кризним ситуацијама каква је актуелна епидемија коронавируса и апеловао на надлежне институције да унапреде и развијају механизме којима ће се женама у таквим ситуацијама пружити сви видови помоћи у циљу оснаживања, осамостаљивања и пријављивања насиља.

Поводом 18. маја, националног Дана сећања на жене жртве насиља, Пашалић наводи да се у ситуацијама кризе са највише изазова сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају, и истиче да последице пандемије - страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Из тих разлога, Пашалић је током ванредног стања иницирао измену Уредбе о мерама за време ванредног стања Владе Србије, како се на жртве насиља у породици не би примењивале мере забране кретања. Том приликом је истакао да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке у време ванредног стања.

Велики корак ка унапређењу заштите жена од породичног насиља представљало би усвајање Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима, и пратећег Акционог плана, сугерише Пашалић.

Затим, неопходно је ускладити Кривични законик са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, а посебно је потребно доследно, свеобухватно и благовремено примењивати Закон о спречавању насиља у породици и друге прописе, наводи Пашалић.

Смањењу насиља над женама највише доприноси подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, у чему изузетно значајну улогу имају медији. Истовремено, медији имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убистава жена и других видова родно заснованог насиља, нагласио је Пашалић.

Влада Републике Србије је 2017. године прогласила 18. мај за Дан сећања на жене жртве насиља, а на основу предлога који је потписало 8.000 грађанки и грађана који је подржао и Заштитник грађана. Датум је одабран у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак седам жена у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу.

b_280_0_16777215_00_images_20200517Razvijanje_zastava.jpgЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић је развила заставе дугиних боја на згради ове институције поводом 17. маја, Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије, у знак подршке грађанима другачије сексуалне оријентације и родног идентитета који се у Србији често суочавају са кршењем права, насиљем и дискриминацијом.

ЛГБТИ особе су и даље изложене нападима и претњама, често су жртве стереотипа, предрасуда, говора мржње и злочина из мржње, а присутан је висок степен нетолеранције младих према особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања овог међународног дана.

Заштитник грађана указује на посебан проблем младих ЛГБТИ особа које, након што родитељи и породица сазнају њихову сексуалну оријентацију, морају да напусте своје домове. Овај проблем је посебно дошао до изражаја током актуелне пандемије вируса Ковид-19, с обзиром да у Србији тренутно не постоје сигурне куће или друге услуге привременог збрињавања, нити друге мере и услуге за младе ЛГБТИ особе у оваквој ситуацији.

Заштитник грађана наводи да је за поправљање положаја и заштиту ЛГБТИ особа важно извршити измене и допуне најбитнијих законских регулатива у Републици Србији и подсећа да нису спроведене ни суштинске мере Акционог плана за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације од 2018-2021. године, те да је тај план престао да важи прошле године, а нови још није усвојен.

Потребно је, пре свега, извршити измене и допуне Кривичног законика којима ће се у свим кривичним делима, чији је циљ кажњавање и спречавање расизма и нетолеранције, инкриминисати радња извршења ових кривичних дела и на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.

Поред тога, неопходне су и измене и допуне Закона о полицији у циљу забране дискриминације и на основу сексуалне оријентације. Заштитник грађана подсећа да је у редовном годишњем извештају за 2019. годину поновио препоруку Министарству унутрашњих послова Србије да обезбеди обуке за запослене у полицији у циљу сензибилизације према ЛГБТИ особама, препознавања злочина из мржње, између осталог, на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и адекватног реаговања у циљу спречавања секундарне виктимизације ЛГБТИ особа и идентификовања нападача на те особе.

Закон о бесплатној правној помоћи и поред више упућених препорука Заштитника грађана, није као категорије корисника у осетљивом положају увео и ЛГБТИ особе које се суочавају са тешким кршењима права у различитим сферама живота.

У Закон о уџбеницима није уврштена одредба која садржи експлицитну забрану дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, нити експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа, нити су запослени у образовно-васпитним установама обучени у циљу сензибилизације и одговарајућег поступања према ЛГБТИ особама.

Заштитник грађана истиче и да у Србији нису правно уређене истополне заједнице, као ни последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, а и даље је уочљив проблем у вези са одржавањем хормонског статуса транс особа. У извештају Заштитника грађана за прошлу годину, поновљена је препорука Влади Србије о потреби регулисања правних последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета и упућена препорука Министарству здравља да предузима мере у циљу спровођења програма депатологизације транс идентитета, у складу са ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.

Када је реч о заштити права интерсекс особа, Заштитник грађана је у извештају за 2019. годину указао да Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони не садрже одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација интерсекс особа, односно дискриминација на основу полних карактеристика, иако је Република Србија у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године добила препоруку да у прописе укључи заштиту ЛГБТИ особа од дискриминације по основу интерсексуалног статуса.

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије се обележава у знак сећања на тај дан 1990. године када је Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност са листе болести.

Поводом обележавања 15. октобра, Међународног дана жена на селу, Заштитник грађана подсећа на неопходност унапређивања положаја жена и девојчица са села, променом традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама, омогућавањем доступности здравствених, образовних, социјалних услуга, заштитом материнства, подстицањем економског осамостаљивања и оснаживања, наслеђивања газдинстава и друге имовине, као и учешћа у политичком и јавном животу и доношењу одлука.

Опште осиромашење у друштву и све израженије економско раслојавање становништва, највидљивије је на селу и на примеру жена које на селу живе и раде. Женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, праведнији друштвени и јачи економски положај, како би живот у руралним срединама и убудуће био одржив, а права жена на селу заштићена као и права свих грађана.

„Улога жене у руралним срединама у Србији изузетно је важна, али потпуно невидљива, јер иако у обављању тешких физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, само су 17.3 одсто жена власнице пољопривредних газдинстава. Куће у којима живе жене на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу. То је, између осталог, последица не само чврсто установљеног традиционалног начина живота, већ и чињенице да брачни пар може регистровати само једно газдинство“, истиче заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима понавља препоруке надлежним органима да треба да предузму мере како би се свим женама обезбедила приступачност здравствених услуга на свим нивоима здравствене заштите, као и право на накнаду зараде за време одсуства са рада због трудноће и порођаја женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства и женама које обављају привремене и повремене послове. Осим тога, препоручује да Влада континуирано спроводи мере и активности посвећене подизању свести јавности о родној равноправности и мере за унапређивање положаја жена. Жене чине 55 процената незапосленог руралног становништва и 74 процената неплаћених помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док укупно 12 одсто жена са села нема здравствено осигурање, а преко 60 процената није покривено пензијским осигурањем. Такав положај жена јасно указује на њихову економску зависност из чега произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, укључујући и породично или родно засновано насиље, које често бива непријављено, нагласила је Стевановић.

Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама. Обележавањем тог празника указује се на тежак положај жена у руралним срединама, који најбоље илуструје податак да четвртину светске популације чине жене које живе на селу, али се у њиховом власништву налази тек два процента земље, док од свих пољопривредних прихода добијају само један одсто.

baner1