а

b_280_0_16777215_00_images_20200205_SastanakSE.jpgЗаменици заштитника грађана Слободан Томић и Јелена Стојановић и генерална секретарка Оља Јовичић са сарадницама састали су се данас са шефом Одељења против говора мржње Савета Европе Стефаном Валентијем, његовом сарадницом Ангелом Лонгом и пројектним тимом пројекта ,,Промоција различитости и равноправности“, који се спроводи у оквиру друге фазе Заједничког програма Европске Уније и Савета Европе Хоризонтална средства за Западни Балкан и Турску (Horizontal Facility for Western Balkans and Turkey). На састанку је било речи о активностима посвећеним унапређивању положаја ЛГБТИ особа и националних мањина, које би се реализовале у оквиру поменутог пројекта на предлог Заштитника грађана, као и о планираним активности у оквиру регионалне компоненте пројекта.

Јелена Стојановић поздравила је подршку Савета Европе у овом пројекту и активности посвећене унапређивању положаја ЛГБТИ особа, док је Оља Јовичић нагласила значај пројектних активности које је Заштитник грађана предложио у области унапређења положаја националних мањина.

Представници Савета Европе истакли су значај дугогодишње сарадње са Заштитником грађана. Од великог је значаја када Заштитник грађана укаже на конкретне видове кршења људских права осетљивих друштвених група са којима се сусреће у свом раду, истакао је Стефано Валенти.

Пројекат се реализује у циљу подршке спровођењу препорука Европске комисије против расизма и нетолеранције и Саветодавног комитета Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Савета Европе у вези са питањима заштите националних мањина, ЛГБТИ особа, антидискриминације, спречавања говора мржње. Активности које је предложио Заштитник грађана потпадају под пројектне компоненте.

b_280_0_16777215_00_images_b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstenik.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић посетила је данас са сарадницима Центар за социјални рад у Трстенику. Ово је њена прва посета установи социјалне заштите, а са директором Драгојлом Минићем и са запосленима у центру је разговарала о условима рада, као и о степену остваривања права грађана у области социјалне заштите. Посебан акценат је стављен на остваривање права детета и заштиту жена од насиља.

Проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад, са којим се већ годинама ове установе суочавају, предмет је рада Заштитника грађана већ годинама, истакла је Јелена Стојановић и додала да је евидентно да хронични недостатак запослених у центрима за социјални рад угрожава пружање услуга социјалне и породичноправне заштите.

Стојановић је истакла да Заштитник грађана од увођења економских мера штедње 2014. године непрестано указује да је ограничавање запошљавања у јавном сектору извршено линеарно, без претходне процене утицаја ограничења на грађане, нарочито оне у осетљивом положају. Она је посебно указала да је у новембру 2018. године упућен низ препорука органима власти, између осталог и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија, управо због неадекватног броја стручних радника у центрима за социјални рад који онемогућава или значајно отежава спровођење стручних поступака у случајевима насиља над женама и насиља, злостављања и занемаривања деце. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обратило се, у складу са препорукама Заштитника грађана, захтевом за додатно запошљавање, али број запослених и даље је испод потребног. Законом о буџетском систему одржана је забрана запошљавања у јавном сектору и у 2020. години.

Заштитнику грађана обратила се грађанка наводом да здравствена установа од ње, ради процене радне способности, захтева да плати ову процедуру, иако је особа са инвалидитетом и у стању социјалне потребе. Током поступка контроле законитости и правилности рада који је покренуо Заштитник грађана, здравствена установа контатовала је да је на штету грађанке начињен пропуст и без одлагања овај пропуст отклонила омогућавајући да грађанка обави процену радне способности без трошкова, како закон и налаже. 

Заштитник грађана указује да органи јавне власти треба покажу посебну осетљивост и поступају "у сусрет" особама са инвалидитетом, како би се у што већој мери отклониле или макар ублажиле последице бројних препрека које особама са инвалидитетом - а посебно женама са инвалидитетом - отежавају пуно уживање гарантованих људских права и слобода.

 

Представнице Заштитника грађана учествовале су у Јавном слушању ,,Спречавање насиља над женама“, у организацији Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, које је одржано је у Народној скупштини Републике Србије 26. новембра 2019. године. Учесницима јавног слушања представљени су ефекти и искуства након две године примене Закона о спречавању насиља у породици и Закона о изменама и допунама Кривичног законика. О томе су говориле представница Министарства правде Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства унутрашњих послова Стана Пантелић и Министарства за рад, борачка и социјална питања Биљана Стојковић.

Заштитник грађана је у два наврата упућивао системске препоруке надлежним министарствима, органима старатељства и здравственим установама, након испитивања већег броја случајева, истакла је Борјана Перуничић из Стручне службе Заштитника грађана. Препоруке упућене 2016. године поводом преко 60 случајева фемицида и породичног насиља над женама и децом, као и препоруке упућене 2018. године поводом 30 таквих случајева, упућене су због утврђивања истих или сличних недостатака у раду надлежних органа и служби и због суштинског неразумевања и непрепознавања насиља од стране службених лица, навела је Перуничић. Она је додала и да су надлежна министарства обавестила Заштитника грађана о предузимању мера и поступању по препорукама, док од Министарства финансија – које има посебну улогу у обезбеђивању одговарајућег броја запослених у јавним службама које се баве заштитом од насиља - није добијено изјашњење.

Горјана Мирчић Чалуковић је истакла значај едукације, која је спроведена за полицијске службенике, представнике правосудних органа и запослене у Центрима за социјални рад, али је у наредном периоду нужно радити на едукацији младих. Она је предочила и податке да су се у две године и 5 месеци од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици 6.683 пута састале Групе за координацију и сарадњу и размотриле 120.000 случајева, а у 41.397 случајева су усвајани предлози за продужење хитних мера ради заштите жртве насиља. Према подацима Министарства правде 74% жртава породичног насиља су жене, а 26%  жртава је мушког пола, при чему су у 73% случајева насиље над мушкарцима вршили други мушкарци.

Стана  Пантелић из Министарства унутрашњих послова навела је да је поред линије 192, уведена и бесплатна полицијска линија 0800 100 600 на којој се може анонимно пријавити насиље. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, 1.350 полицијских службеника обучено је за поступање у случајевима насиља у породици, а у четвртом циклусу биће обучено још 700 полицијских службеника. Од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици полицијски службеници су изрекли 64.604 хитних мера, од којих је 19.796 прва мера привременог удаљења насилника из стана, а 44.808 привремених мера забране учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој. Од тог броја 4.437 хитних мера је прекршено.

Биљана Стојковић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истакла је да подаци Републичког завода за социјалну заштиту за 2018. годину, добијени од 170 центара за социјални рад, показују да проблем заштите од насиља у породици добија заслужену пажњу. У центрима за социјални рад евидентирано је у 2018. години 27. 360 жртава насиља у породици, од тога 3.380 младих, 19.483 одраслих и 4.507 старијих од 60 година. У АП Војводини од 2012. године ради јединствени СОС телефон за Војводину, у организацији Мреже СОС Војводина, који се финансира из буџета АП Војводине. Из годишњих извештаја о раду центара за социјални рад уочава се стални пораст броја пријава за насиље у породици у којима је жена жртва. Тако је у 2014. години је било 6.887 пријава,  у 2018. години 31.255, а у овој години 35.000. У међувремену је број запослених лица у центрима за социјални рад различитог профила значајно смањен због одлазака запослених у пензију, као и због ограничења у запошљавању у јавном сектору.

 

baner1