а

Жене избеглице и мигранткиње, деца у покрету, избеглице и мигранти са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и ЛГБТИ избеглице и мигранти налазе се у изузетно осетљивом положају и чешће су жртве различитих облика насиља. Заштитник грађана је након посете Центру за азил Крњача и сазнања о случајевима насиља у овом Центру, по сопственој иницијативи покренуо поступак према Градског центру за социјални рад Београд, о чему је обавештено и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и према Комесаријату за избеглице и миграције (КИРС) – Центру за азил Крњача и Министарству унутрашњих послова, затраживши информације појединачно о сваком од случајева насиља над женама и децом која бораве у Центру за азил Крњача.

На основу изјашњења контролисаних органа и документације коју су органи доставили Заштитнику грађана, овај орган утврдио је да не постоји потпуна размена информација и координација у случајевима насиља између различитих органа власти, те се размена информација често своди на упућивање информације о сумњи на насиље, без пријема повратних информација о томе шта је предузето. Даље, представници КИРС-а и центара за азил не учествују на конференцијама случајева који се односе на насиље над женама и насиље, злостављање и занемаривање деце и на састанцима група за координацију и сарадњу, нити на акредитованим обукама. Такође је утврдио да не постоји адекватан број преводилаца женског пола за урду и пашту језик. Како би се уочени недостаци отклонили, Заштитник грађана је упутио Мишљење Комесаријату за избеглице и миграције, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству унутрашњих послова и Министарству финансија.

Министарство здравља, Министарство финансија и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да унапреде положај предузетница у области здравства изменама и допунама закона и на закону заснованих прописа тако да се обезбеди да предузетнице у области здравства могу да пренесу права на обављање приватне праксе на друго лице, током одсуства са рада због трудноће, порођаја, неге детета, посебне неге детета и других оправданих разлога, стоји у Мишљењу Заштитника грађана

Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање су у одговору достављеном Заштитнику грађана навели да је поступајући по препорукама овог органа назив Републичка стручна комисија за лечење трансродних поремећаја измењен у Републичка стручна комисија за трансродна стања, а назив Комисија за лечење трансродних поремећаја гласиће, након измена Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, које су у току, Комисија за трансродна стања.

Заштитник грађана је ове препоруке упутио Министарству здравља и РФЗО у циљу умањивања стигматизације транс особа са мишљењем да се променом назива ових радних тела доприноси првенствено умањивању стигматизације транс особа у Србији.

Заштитник грађана констатује да Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом унапређује положај жена које се баве пољопривредном делатношћу или које обављају послове ван радног односа у вези са остваривањем права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, односно одсуства ради неге и посебне неге детета, као и да унапређује начин и поступак исплате накнаде зарада у односу на постојеће законско решење.

Истовремено, ради унапређења појединих решења садржаних у Нацрту, Заштитник грађана указује на потребу да се одређене одредбе измене, допуне, односно прецизирају, као што је ситуација када послодавац није извршавао своју обавезу уплате доприноса за социјално осигурање запосленог. Заштитник грађана у свом Мишљењу указује и да је потребно брисати ограничење које се односи на број деце која остварују право на дечји додатак, који не сме бити диктиран редоследом рођења и бројем деце у породици.

Заштитник грађана поздравља чињеницу да је Министарство уважило иницијативу коју је 03. 12. 2014. године Заштитник грађана упутио Влади Србије, а која се односи на услове за остваривање права на родитељски и дечји додатак и неусклађеност прописа са прописима у области образовања и васпитања.

Ради унапређења решења садржаних у тексту Нацрта закона о равноправности жена и мушкараца, Заштитник грађана указује на потребу да се одређене одредбе додатно размотре и прецизирају. Одредбе се односе на обавезу локалне самоуправе у оснивању тела или ангажовању запосленог за родну равноправност, обавезу пружања услуге бесплатне правне помоћи жртвама насиља у породици, као на доследну употребу појма родна равноправност.

Неопходно је, без одлагања, да Републички фонд за здравствено осигурање и Пореска управа заједнички размотре проблем пролонгирања остваривања права трудница на накнаду за време привремене спречености за рад услед болести или компликација током одржавања трудноће, у случајевима када je њихов послодавац закључиo са Пореском управом споразум о одлагању плаћања доспелих доприноса за здравствено осигурање, стоји у Мишљењу Заштитника грађана

Изменом одредби Закона о здравственом осигурању омогућити трудницама исплату целе накнаде једнократно, а не као до сада у два дела, стоји у Мишљењу Заштитника грађана упућеном Министарству здравља

Доношење посебних протокола о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и партнерским односима предуслов је ефикасне међусекторске сарадње у спровођењу заштите жена од насиља, доприноси побољшању приступа жртава одговарајућим услугама, а свако даље одлагање уређивања ефикасне међусекторске сарадње, поред тога што је пример лошег административног поступања, умањује ефикасност спровођења мера заштите као начина превенције жена од насиља у породици и партнерским односима, истакнуто је у Мишљењу упућеном Министарству правде, Министарству унутрашњих послова и Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

baner1