а

Аутор Прве радне верзије Модела закона o роднoj равноправности је проф. др Маријана Пајванчић, у сарадњи са Саветом за родну равноправности и консултантима:

Ђурђица Ергић, председавајућа Савета за родну равноправност Заштитника грађана, активисткиња Ромског женског центра БИБИЈА

Лепојка Чаревић Митановски, председница организације за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из круга,“ чланица Савета за родну равноправност

проф. др. Слободан Савић, професор на Медицинском факултету у Београду, члан Савета за родну равноправност

Вања Мацановић, Аутономни женски центар Београд, чланица Савета за родну равноправност

проф др Сенад Јашаревић, Правни Факултет у Новом Саду

проф др Горана Ђорић, Филозофски факултет у Нишу

проф. др Вишња Ђорђић, Факултет физичке културе у Новом Саду

проф др Дубравка Валић, Недељковић, Филозофски факултет у Новом Саду

Драгана Петровић, експерткиња за родне политике, прва председница Савета за равноправност полова Владе Републике Србије.

Прва радна верзија Модела закона о родној равноправности је представљена у Народној скупштини Републике Србије, на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, поводом обележавања 10. децембра – Међународног дана људских права. Текст Прве радне верзије Модела закона о родној равноправности је постављен на интернет страницу Заштитника грађана у циљу добијања коментара и сугестија свих заинтересованих субјеката.

О овом документу је дискутовано и у Скупштини АП Војводине, 4. фебруара 2015. године, као и у просторијама Сталне конференције градова и општина у Београду, са представницима и представницама јединица локалних самоуправа и локалних механизама за родну равноправност, 10. фебруара 2015. године.

Рок за достављање коментара на текст Прве радне верзије Модела закона о родној равноправности је истекао 1. марта 2015. године. Ауторка овог документа, проф. др Маријана Пајванчић, је након разматрања достављених коментара припремила Другу радну верзију Модела закона о родној равноправности.

Поштована госпођо Стевановић,

Не знам колико је уобичајено да се Заштитнику грађана шаљу поруке са похвалама за рад, али је недавна Препорука у вези са поступањем Центра за социјални рад Велико Градиште и Голубац повод да Вам пишем, односно похвалим Службу која је радила анализу случаја и саставила препоруку.

Све препоруке Заштитника грађана у вези са притужбама на насиље у породици су врло важне за корекцију рада органа управе и Аутономни женски центра их радо цитира и користи у раду са професионалцима. Препорука писана у вези са случајем у Великом Градишту посебно је добро написана у делу у којем се образлажу разлози за одлуку. Образложења и позивање на документа која регулишу рад органа јавне управе су у овој Препоруци нарочито детаљна и јасна. Она, као и Препорука у вези са случајем из Бујановца, се позива и на чл. 5 Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена, односно на утицај друштвених и културних обичаја, предрасуда и стереотипа у вези са улогом жена, који имају утицај на штетна поступање и одлуке професионалаца, што је врло важно. Код нас се насиље према женама само декларативно наводи као питање дискриминације жена, а готово никада се не препознаје институционална виктимизација услед дискриминације жене, те су ова два случаја, односно образложења дискриминације, врло значајна.

Из наведених и других разлога које нисам помињала, а који свакако доприносе промени институционалне праксе у овој области, желела бих још једном да у свој име и у име мојих колегиница из АЖЦ похвалим Службу која поступа по притужбама грађанки и грађана или на основу иницијативе Заштитника грађана, за одлична образложења уз препоруке у свим случајевима насиља према женама.

С поштовањем,

Тања Игњатовић

Аутономни женски центар

У жељи да подстакнемо веће учешће деце у остваривању, поштовању и заштити људских права, Заштитник грађана Републике Србије расписује наградни конкурс за најбоље ликовне радове на тему људских права особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, као и равноправности жена и мушкараца.

Циљ конкурса је да се из угла деце представи:

- положај у друштву особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, као и (не)равноправност жена и мушкараца (девојчица и дечака);

- идеје и предлози за унапређење њиховог положаја и остваривање права.

На конкурсу могу учествовати ученице и ученици од V до VIII разреда из: Сомбора, Вршца, Пожаревца, Бачке Паланке, Јагодине, Ваљева, Чачка, Ужица, Крагујевца, Зајечара, Бора, Пријепоља, Новог Пазара, Лесковца и Димитровграда.

Правила конкурса:

Радови се могу извести техником и средством по избору ауторке/аутора, али обавезно на папиру Блока бр. 4. Потребно је дати назив свом раду - слоган, идеја, мисао, порука и сл. На предњој страни рада, у доњем десном углу, треба да стоји потпис, разред и назив рада.

Уз рад је потребно на посебном папиру доставити: 1) име и презиме, адресу становања, град, број телефона и назив школе и 2) објашњење до пет реченица шта рад представља и шта је порука рада.

Избор најбољег рада из сваког града извршиће независна комисија, састављена од чланова Панела младих саветника Заштитника грађана, на основу следећих критеријума: естетски утисак, креативност и порука рада.

Ученица/ученик на конкурс може послати само један рад.

Конкурс је отворен до 15. маја.

Примљени радови се не враћају, а организатор конкурса задржава право да их изложи у својим просторијама или промовише на неки други начин.

Додела награда:

Ауторка/аутор најбољег рада из сваког од 15 градова добиће таблет.  Додела награда одржаће се у Београду крајем јуна 2014. године. Десет најбољих радова из сваког од 15 градова биће изложени у локалним библиотекама.

Начин пријављивања:

Радови се достављају у следећим библиотекама:

Сомбор - Градска библиотека ”Карло Бијелицки”

Бачка Паланка - Народна библиотека “Вељко Петровић”

Вршац - Градска библиотека

Пожаревац - Народна библиотека "Илија М. Петровић"

Ваљево - Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“

Крагујевац - Народна библиотека „Вук Караџић“

Јагодина - Народна библиотека "Радислав Никчевић"

Бор - Народна библиотека

Зајечар - Матична библиотека "Светозар Марковић"

Ужице - Народна библиотека

Чачак - Градска библиотека "Владислав Петковић Дис“

Пријепоље - Матична библиотека “Вук Караџић”

Нови Пазар - Народна библиотека “Доситеј Обрадовић”

Лесковац - Народна библиотека “Радоје Домановић”

Димитровград - Народна библиотека “Детко Петров”

*Заштитник грађана спроводи ову активност у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије и уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке

У жељи да подстакне веће ангажовање  грађана у унапређењу људских права и побољша разумевање положаја различитих  маргинализованих група у друштву, Заштитник грађана Републике Србије расписује наградни конкурс за студенте и новинаре за најбоље есеје на тему права особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, ЛГБТ особа, као и остваривања родне равноправности.

Есеј треба да анализира:

  • положај у друштву једне или више маргинализованих група, односно особа са инвалидитетом, припадника националних мањина, ЛГБТ особа као и (не)равноправност жена и мушкараца

  • и да понуди идеје и предлоге за унапређење њиховог положаја и остваривања права

На конкурс се могу јавити новинари (запослени у медијској кући/редакцији или слободни новинари) и студенти (додипломци, свих факултета)

Правила конкурса

  • текст са којим се конкурише мора бити нов, односно да није раније објављиван

  • текст може бити теоријски, аналитички, опис и коментар неког примера добре праксе,  искуствени и др.

  • текст сме да има највише 12000 карактера са проредом

Начин пријављивања

  • аутор приликом конкурисања мора да нагласи да ли је студент или новинар и наведе следеће податке: име и презиме, адресу становања и град, број телефона, и-мејл адресу, као и назив медијске куће/редакције у којој ради, односно назив факултета и групе/одељења и годину студија.

  • текстови могу да се шаљу редовном (Делиградска 16, 11000 Београд) или електронском поштом ( ). Штампани текстови морају бити куцани (текстови писани руком се неће разматрати). Уколико се текст шаље електронском поштом, у наслову поруке (subject) мора да стоји „За конкурс за људска права“, а сам текст мора бити у прилогу поруке (attachment).

Рок за достављање текстова је 10. мај 2014 године.

Додела награда

  • стручна комисија за оцену текстова ће изабрати по три најбоља текста у две категорије (за новинаре и за студенте).

  • најбољи текстови ће бити објављени у дневним новинама/недељницима, и на сајту Заштитника грађана,  а аутори награђени таблетом.

  • резултати конкурса (имена аутора шест најбољих текстова биће објављени на сајту Заштитника грађана током јуна месеца).

  • приспели текстови се не враћају.

  • награде ће бити уручене на посебној церемонији крајем јуна месеца.

*Заштитник грађана спроводи ову активност уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке

Делиградска 16, 11 000 Београд

Телефон: 011 2068 100

Факс: 011 2068 182

www.zastitnik.rs

особе за контакт: Владимир Јовановић 064/8768 564 ( ) и Светлана Вукомановић 064/8768 586 ( ). Тел. 2068 134

Мониторинг тим Заштитника грађана у коме су поред Гордане Стевановић били Вања Мацановић, чланица Савета заштитника грађана за родну равноправност и запослени у Одељењу за родну равноправност 13. и 14. марта боравио је у општини Ада.

Првог дана посете организован је састанак са представницима Oпштине, Полицијске управе Кикинда, Центра за социјални рад Ада, Дома здравља Ада и Основних јавних тужилаштава у Сенти и Суботици како би се разменила искуства у области заштите жена од насиља у породици и партнерског насиља на територији општине Ада. У трочасовном разговору представници органа јавне власти и тужилаштава указали су Заштитнику грађана на начин како поступају у случају када жена пријави насиље а истовремено на изазовe са којима се суочавају у тим ситуацијама.

Састанак је завршен потписивањем Споразума о сарадњи органа на локaлном нивоу у области заштите жена од насиља у породици у општини Ада.

Другог дана посeте, у просторијама библиотеке "Сарваш Габор" у Ади, заменица заштитника грађана и запослени у Стручној служби, разговарали су са грађанима о тешкоћама са којима се суочавају приликом остваривања права. Грађани су указивали на проблеме са којима се деца суочавају у образовном систему, остваривању права на здравствену заштиту и права из пензијско и инвалидског осигурања, а тражени су и савети из области рада правосудних органа.

Заштитник грађана, поводом обележавања 8. марта, Међународног дана жена, истиче да је поразно да у 21. веку жене још увек трпе дискриминацију на радном месту и насиље. Републички омбудсман очекује да ће сви закони, стратегије и планови које је Србија усвојила, а пре свега њихова доследна примена, као и одговорност за супротно, уродити бржим унапређењем положаја жена у нашем друштву.

Посебну пажњу Заштитник грађана скреће на положај жена из вишеструко маргинализованих друштвених група, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене ређе сексуалне оријентације, жене које су преживеле насиље, као и жене у руралним срединама.

Ове године Заштитник грађана у фокус ставља положај жена у руралним срединама, а 7. марта је на ту тему одржан састанак са представницима Министарства пољопривреде, Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Привредне коморе и Националне службе за запошљавање. На састанку је закључено да има помака у овој области у односу на претходни период, али још увек недовољно да бисмо могли говорити о пуној родној равноправности.

Заштитник грађана осуђује све учесталија јавна иступања појединих организација и политичких групација које идентитет жене настоје да ограниче на репродуктивну улогу у породици.

Документи:

1.       Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и партнерским односима

2.       Посебан протокол о поступању центара за социјални рад-органа старатељства у случајевима насиља у породици и женама у партнерским односима

3.       Посебан протокол о поступању полицијских службеника у случајевима насиља над женама у породици и у партнерским односима

4.       Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу

5.       Посебни протокол за правосуђе у случајевима насиља над женама у породици и партнерским односима

baner1