Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а после информација из медија о породичном насиљу у којем је убијена једна жена, поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Центра за социјални рад Параћин.

Од Министарства унутрашњих послова и Центра за социјални рад у Параћину, Заштитник грађана је затражио да најкасније у року од 15 дана доставе све информације и документацију о овом случају.

Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Заштитник грађана је затражио да изврши надзор над радом Центра за социјални рад Параћин у овом случају и да достави извештај и документацију. Ради упознавања са свим чињеницама и околностима, Заштитник грађана је и од Основног јавног тужилаштва у Параћину затражио да достави информације о овом случају.

Након прикупљања свих одговара и документације Заштитник грађана ће одлучити о даљем поступку и о томе обавестити јавност.

Након сазнања из медија о убиству жене од стране супруга у насељу Козујево у Крагујевцу, чему је претходило вишегодишње злостављање, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства унутрашњих послова - Полицијске управе Крагујевац, Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца и затражио информације од Дома здравља Крагујевац. Према наводима медија жртва је супруга већ раније пријављивала за насиље, након чега је он хапшен, али је пуштан на слободу, пошто је она повлачила поднете пријаве.

Заштитник грађана је затражио од надлежних органа да га без одлагања, а најкасније у року од 15 дана обавесте о свим мерама које су предузели у сарадњи са другим надлежним органима за заштиту жртве од породичног насиља, као и о свим околностима овог случаја.

Заштитник грађана je сходно својим законским овлашћењима, данас затражио од Министарства унутрашњих послова да га обавести, најкасније у року од 15 дана, о мерама које су предузете и које се планирају у сарадњи са другим надлежним органима, како би се открили, процесуирали и адекватно санкционисали извршиоци напада на Прајд инфо центар у Београду.

Заштитник грађана подсећа да је након сазнања из медија да је Прајд инфо центар у Београду нападнут 29. фебруара 2020. године, у свом саопштењу осудио тај напад указујући на то да неприхватање различитости и права на сексуално опредељење доводи до насиља над припадницима ЛГБТИ популације. Заштитник грађана је тад захтевао ефикасну реакцију надлежних у проналажењу и санкционисању одговорних за нападе, подсећајући на чињеницу да је то био једанаести напад на просторије Прајд инфо центра, као и на то да за претходних десет до сада нико није одговарао.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је на повећан ризик од насиља над женама у кризним ситуацијама каква је актуелна епидемија коронавируса и апеловао на надлежне институције да унапреде и развијају механизме којима ће се женама у таквим ситуацијама пружити сви видови помоћи у циљу оснаживања, осамостаљивања и пријављивања насиља.

Поводом 18. маја, националног Дана сећања на жене жртве насиља, Пашалић наводи да се у ситуацијама кризе са највише изазова сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају, и истиче да последице пандемије - страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Из тих разлога, Пашалић је током ванредног стања иницирао измену Уредбе о мерама за време ванредног стања Владе Србије, како се на жртве насиља у породици не би примењивале мере забране кретања. Том приликом је истакао да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке у време ванредног стања.

Велики корак ка унапређењу заштите жена од породичног насиља представљало би усвајање Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима, и пратећег Акционог плана, сугерише Пашалић.

Затим, неопходно је ускладити Кривични законик са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, а посебно је потребно доследно, свеобухватно и благовремено примењивати Закон о спречавању насиља у породици и друге прописе, наводи Пашалић.

Смањењу насиља над женама највише доприноси подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, у чему изузетно значајну улогу имају медији. Истовремено, медији имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убистава жена и других видова родно заснованог насиља, нагласио је Пашалић.

Влада Републике Србије је 2017. године прогласила 18. мај за Дан сећања на жене жртве насиља, а на основу предлога који је потписало 8.000 грађанки и грађана који је подржао и Заштитник грађана. Датум је одабран у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак седам жена у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу.