Заштитник грађана поздравља рад на изради Нацрта закона о истополним заједницама, прописа који је у Републици Србији раније предвиђен стратешким документима о превенцији и забрани дискриминације, чиме се наша земља приближава већинском кругу европских народа који су законски већ регулисали ову област. Ова институција у својим редовним годишњим извештајима годинама указује на потребу правног регулисања истополних заједница, односно да се донесе закон којим се уређују истополне заједнице и закон којим се уређују правне последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета.

Заштитник грађана сагледао је текст Нацрта закона и дао одређене сугестије и предлоге у мишљењу на Нацрт закона, које је доставио Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Иако је у Нацрту закона изричито наведено да се истополна заједница, између осталог, не може склопити ако је једно од лица млађе од 18 година, као и ако је једно од лица неспособно за расуђивање, Заштитник грађана је мишљења да је потребно размотрити прописивање старатељства и хранитељства као сметњи за закључење истополне заједнице, како би се спречила могућност злоупотребе односа личне зависности штићеника од старатеља, односно лица на хранитељству од хранитеља. Такође, Заштитник грађана указује да је потребно размотрити додавање новог члана након члана 23. Нацрта закона, којим ће се прописати старатељство и хранитељство као основи ништавости истополне заједнице, у складу са предложеном допуном члана 9. става 1. Нацрта закона и напред наведеним образложењем у вези са поменутом допуном.

Заштитник грађана је става да овим Нацртом закона није на свеобухватан и прецизан начин регулисано остваривање и заштита права детета у истополној заједници. Законом пре свега није регулисан услов и начин остваривања права партнера родитеља детета да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета.

Такође, Решење садржано у члану 17. став 3. Нацрта закона може довести до правне несигурности с обзиром да прописује обавезу достављања извештаја о регистрованој истополној заједници дипломатско-конзуларном представништво земље чији је партнер страни држављанин, само у ситуацији ако је у тој земљи законом уређена заједница живота лица истог пола и предвиђен регистар таквих заједница. Наиме, на овај начин се искључује обавеза достављања извештаја бројним државама у којима није уређена заједница живота лица истог пола и предвиђен регистар таквих заједница, што утиче на правну сигурност, а нарочито имајући у виду да закључење истополне заједнице доводи до правних последица. Заштитник грађана је мишљења да би оптималније решење било да се пропише обавеза достављања извештаја о регистрованој истополној заједници дипломатско-конзуларном представништво земље чији је партнер страни држављанин у свим случајевима, осим уколико партнер који је страни држављанин захтева да се овакво обавештење не достави.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана ће у циљу унапређења положаја ЛГБТИ особа у Републици Србији ове године одржати 15 обука за запослене у локалним самоуправама како би се олакшало укључивање припадника ове заједнице у активности у срединама у којима живе, изјавила је заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић.

Заштитник грађана пројекат обука у локалним самоуправама организује у сарадњи са Асоцијацијом „Дуга“, а њиме је предвиђено да јединице локалне самоуправе у своје акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе, да пропишу мере и активности за унапређивање њиховог положаја и да за те активности издвоје одговарајућа буџетска средства, рекла је Стојановић на другом састанку Управног одбора програма „Хоризонтална средства за Западни Балкан и Турску“ (Horizontal Facility 2 for the Western Balkans and Turkey 2019-2022).

Стојановић је у оквиру он-лајн сесије „Промоција различитости и равноправности у Србији“ навела да се ЛГБТИ особе у Србији још увек суочавају са говором мржње, претњама и насиљем и да се Заштитник грађана већ дужи временски период залаже за системско решење проблема са којима се суочавају припадници ЛГБТИ популације.

Заштитник грађана је још пре три године свим јединицама локалне самоуправе упутио препоруку о укључивању ЛГБТИ заједнице у локалне акционе планове, и ту препоруку понавља сваке године, рекла је Стојановић и додала да је у 2020. години, због услова које је наметнула пандемија вируса ковид-19, одржано седам обука којима је присуствовало 47 представника из 16 јединица локалне самоуправе.

Стојановић је рекла да Заштитник грађана у 2021. години у оквиру пројектних активности очекује подршку за израду и представљање публикације за децу и младе о правима ЛГБТИ особа којом би се указивало на њихова права, као и зарад упознавања деце и младих са надлежностима Заштитника грађана и начином како да му се обрате.

Све активности се одржавају у оквиру пројекта Савета Европе „Промоција различитости и равноправности“, уз финансијску подршку Европске Уније.

Обуке о подизању свести о правима ЛГБТИ особа у њиховим локалним срединама неће бити последње залагање Заштитника грађана на заштити права мањинских и посебно рањивих група у Републици Србији, рекла је Стојановић и додала да би у оквиру истог пројекта, Заштитник грађана требало да у току године са Министарством државне управе и локалне самоуправе спроведе обуке за Савете за међунационалне односе.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита свим женама 8. март, Међународни дан жена, указујући да и поред напора државе на унапређењу њихових права у свим сегментима живота, жене и девојчице у Србији и даље нису у пуној мери равноправне у нашем друштву. Оне се веома често суочавају са насиљем и увредама у породици, у партнерским односима, на радном месту, у јавном простору. На жалост, последице пандемије коронавируса у највећој мери погађају жене, које се суочавају са повећаним обимом неплаћеног кућног рада, али и са економском несигурношћу и експлоатацијом на радном месту.

Због учесталих повреда права и достојанства жена у протеклих годину дана, заштитник грађана истиче да међу приоритете држава мора уврстити јачање економског и социјалног положаја жена, а посебну подршку држава и друштво мора пружити женама из вишеструко маргинализованих друштвених група – женама које су преживеле насиље, старијим женама, женама са инвалидитетом, самохраним мајкама, мигранткињама, избеглицама и интерно расељеним женама, женама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Ромкињама, као и женама у руралним срединама које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права.

У октобру прошле године Заштитник грађана представио је Извештај о раду група за координацију и сарадњу на подручју Града Београда, чији подаци указују на то да је од почетка примене Закон о спречавању насиља у породици донео побољшања у систему заштите од насиља у породици и партнерским односима, пре свега у погледу комуникације између органа надлежних за евидентирање, спречавање и санкционисање породичног насиља. Међутим, и даље постоје недостаци у примени закона и раду група за координацију и сарадњу, чије отклањање је неопходно за успостављање ефикасније и делотворније системске заштите жртава насиља, а озбиљан проблем представља недостатак стручног особља у центрима за социјални рад, те Заштитник грађана је започео активности из своје надлежности на решавању уочених проблема, од којих су неки већ отклоњени, поручио је Зоран Пашалић.

Национални механизам за превенцију тортуре Републике Србије данас, на Међународни дан жена, по први пут заједнички са Асоцијацијом за превенцију тортуре и још 36 мониторинг тела из читавог света, позива државне органе на континуирано деловање у циљу заштите жена у затвору.

Широм света, више од 75 националних и локалних независних механизама за мониторинг који су основани у складу с Опционом протоколом уз Конвенцију УН против тортуре (OPCAT) – познати под називом национални и локални механизми за превенцију тортуре – раде на заштити достојанства и правичности за лица лишена слободе.

Обављамо редовне посете свим местима на којима се налазе лица лишена слободе. Разговарамо насамо с лицима лишеним слободе, члановима њихових породица и запосленима. Документујемо како затворско окружење утиче на жене, било да је у питању извршење мере притвора или издржавање затворске казне. Сачињавамо извештаје за надлежне органе у којима се указује на дискриминацију и родно засновано насиље које доживљавају жене у затвору, укључујући и жене у стању посебне угрожености због, између осталог, своје расе, етничке припадности, сексуалне оријентације, родног идентитета и изјашњавања и инвалидитета. Такође, важно је истаћи да припремамо практичне препоруке које усмеравају промене закона, политика, процедура и праксе. Све то чинимо на основу континуираног и конструктивног дијалога са свим актерима у читавом кривично правном систему.

Праћење положаја и потреба жена представља важан део нашег рада, који се током пандемије заразне болести COVID-19 показао као нарочито значајан.
Пандемија је додатно оптеретила затворе широм света, доневши са собом нове изазове за запослене и изложивши лица лишена слободе повећаним ризицима. Извештавали смо – и настављамо да извештавамо – о утицају који ограничења уведена у циљу спречавања ширења вируса имају на жене. Многе од њих су остале изоловане, с емотивним последицама и без материјалне подршке, након увођења привремене забране породичних посета и увођења ограничења у обављању свакодневних активности. Деца такође трпе због немогућности да виде мајке. На основу резултата нашег праћења, снажно се залажемо за спровођење програма превременог отпуста и алтернативних мера уместо лишења слободе за жене.

Примењујемо Правила Уједињених нација за поступање према затвореницама и примену незатворских мера према преступницама (Правила из Бангкока), која су усвојена пре десет година, као оријентир у нашим активностима праћења и као подршку нашим налазима и препорукама. Свој рад такође заснивамо и на другим комплементарним стандардима, као што су Правила Нелсона Манделе и Принципи из Џогџакарте. У склопу активности на јачању заштитних мера за жене у затвору и промовисању незатворских алтернатива лишавању слободе, Правила из Бангкока имају посебан значај током пандемије заразне болести COVID-19.

Поздрављамо позитивне мере које државе широм света предузимају у циљу заштите права жена у затвору. Међутим, постоји потреба за интензивнијим и континуираним деловањем, нарочито током пандемије заразне болести COVID-19. Стога заједнички позивамо да се све државе поново обавежу на заштиту достојанства, здравља, безбедности и сигурности свих жена у затвору и да утврде алтернативе лишавању слободе за жене у сукобу са законом. Правила из Бангкока, заједно с препорукама националних и локалних превентивних механизама, пружају државама чврст основ за деловање у правцу обезбеђивања поштеног, доступног и безбеднијег правосуђа за жене.

Потписници:

• Association for the Prevention of Torture (APT)
• Austrian Ombudsman Board as National Preventive Mechanism
• Comisión por la Memoria - Mecanismo Local de Prevención de la Tortura de la Provincia de Buenos Aires / Argentina
• Comisión Provincial de Prevención de la Tortura de Mendoza / Argentina
• Comité Nacional para la Prevención de la Tortura de Argentina / CNPT-AR
• Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia
• Instance Nationale pour la Prévention de la Torture (INPT) / République Tunisienne
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura do Rio de Janeiro / Brasil
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura de Pernambuco / Brasil
• Mecanismo Local para la Prevención de la Tortura y Otros Tratos y Penas Crueles, Inhumanos y/o Degradantes de la Ciudad Autónoma de Buenos Aires / Argentina
• Mecanismo Nacional de Prevenção e Combate à Tortura - MNPCT/Brasil
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes - Defensoría del Pueblo / Ecuador
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura (MNPT) / Costa Rica
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura MNP-CONAPREV / Honduras
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura – Defensoría del Pueblo / Perú
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura / Paraguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura (INDDHH – MNP) / Uruguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura de la Comisión Nacional de los Derechos Humanos / México
• Mecanismo Nacional para la Prevención de la Tortura, Penas y Tratos Crueles, Inhumanos o Degradantes (MNPT) / Panamá
• Médiateur du Grand-Duché de Luxembourg
• National Center of the Kyrgyz Republic for the Prevention of Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment
• National Commission for the Prevention of Torture (NCPT) / Switzerland
• National Guarantor for the Rights of Persons Deprived of Liberty / Italy
• National Mechanism for the Prevention of Torture / Poland
• National Preventive Mechanism – Commissioner for Fundamental Rights / Hungary
• National Preventive Mechanism – Ombuds Institution / Croatia
• National Preventive Mechanism – Protector of Citizens / Serbia
• National Preventive Mechanism - Protector of Human Rights and Freedoms / Montenegro
• National Preventive Mechanism - Romanian Ombudsman
• National Preventive Mechanism (Ombudsman’s Office) / Portugal
• National Preventive Mechanism of South Africa (SA NPM)
• National Preventive Mechanism of the Republic of Moldova (Office of the People’s Advocate)
• New Zealand Human Rights Commission as Central National Preventive Mechanism
• Oficina Nacional de Prevención de la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes / Guatemala
• Ombudsman of the Republic of North Macedonia - National Preventive Mechanism
• UK National Preventive Mechanism
• Ukrainian Parliament Commissioner for Human Rights
• Victorian Ombudsman – Australia

НПМ Републике Србије у својим годишњим извештајима већ годинама указује:

• жене којима је изречена мера притвора се смештају у притворске јединице завода за извршење кривичних санкција, а њихов релативно мали број у једној притворској јединици има за последицу да су поједине од њих током извршења мере притвора, често на дужи рок, практично у усамљењу, односно самици. Тиме, оно што представља посебну односно дисциплинску меру за лица на извршењу казне затвора, за притворенице неретко представља начин извршења мере притвора;
• извршење казне затвора према женама спроводи се у једном заводу за жене (Казнено - поправни завод за жене у Пожаревцу), чиме им је онемогућено извршење казне затвора што ближе месту становања;

• препоручује се надлежним органима да предузму мере како би се отклонили ови недостаци.

НПМ је констатовао и да се улаже у побољшање услова у којима бораве жене у заводима за извршење кривичних санкција: током 2019. је завршена изградња новог објекта у КПЗ за жене у Пожаревцу, а током посете ОЗ Београд 2017. године утврдили смо да је реновиран павиљон намењен притвореницама. Такође, прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.