Након сугестије Заштитника грађана, Министарство здравља Републике Србије изменило је правилник којим се ближе одређују критеријуми и услови за давање репродуктивних ћелија и ембриона чиме је припадницима ЛГБТИ заједнице у нашој земљи омогућено да буду донори.

Заштитник грађана је средином 2019. године од Управе за биомедицину Министарства здравља затражио изјашњење у вези са Правилником о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона којим ЛГБТИ особама није омогућемо да буду даваоци репродуктивних ћелија и ембриона.

У октобру исте године Управа за биомедицину је доставила предлог измена овог правилника Заштитнику грађана, који се сагласио са истим уз сугестију да би требало у потпуности омогућити припадницима ЛГБТИ заједнице да буду донори јајних ћелија и ембриона.

Сугестија Заштитника грађана уврштена је у нови Правилник о измени и допуни Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона, који је ступио на снагу 7. априла 2021. године.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 27. јуна - Међународног дана поноса, да су у законодавном смислу учињени видљиви помаци на унапређењу положаја ЛГБТ особа у Републици Србији али и да су неопходне даље измене важећих прописа како би се побољшао квалитет живота и остваривање права ове рањиве друштвене групе.

„Забрана дискриминације на основу полних карактеристика је садржана у новом Закону о родној равноправности, док су забрана дискриминације интерсекс особа на основу полних карактеристика и експлицитна забрана дискриминације деце по истом основу уврштени у Закон о забрани дискриминације, на сугестију Заштитника грађана“, рекао је Пашалић.

Пашалић наводи да Институција којом руководи већ годинама ради на иницирању боље системске заштите ЛГБТИ особа које се и даље сусрећу са дискриминацијом, злостављањем и насиљем, као и да су током пандемије уочени здравствени и економски изазови са којима су се сусретале особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.

„Потребне су измене Закона о бесплатној правној помоћи како би се ЛГБТИ особе уврстиле у категорију корисника у осетљивом положају, као и Закон о уџбеницима који би садржао експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа“, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је подсетио да је у априлу ове године Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставио мишљење о Нацрту закона о истополним заједница као и да је затражио да се што пре правно уреде последице прилагођавања пола и родног идентитета.

„Већ дуже време указујем и на потребу измене Кривичног законика како би се кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације третирала као дела расизма и нетолеранције. Припадницима ЛГБТИ заједнице треба да буде омогућено да уживају у потпуности своја права“, изјавио је Пашалић.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да су у породичном насиљу у селу Заблаће код Чачка рањени мајка и син а отац после напада извршио самоубиство, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства за бригу о породици и демографију и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана од оба министарства тражи да га у року од 15 дана обавесте о свим релевантним чињеницама везаним за медијске наводе, посебно оне који се односе на информацију да је породично насиље било присутно у тој породици и раније.

Надлежна министарства треба да известе Заштитника грађана да ли су раније обавештавани о постојању насиља у овој породици и ако јесу које мере и активности су предузимали по том питању.

Такође, потребно је да Заштитника грађана известе и да ли је успостављена сарадња органа (полиције, установе социјалне заштите и правосудних органа) у циљу заштите жене и деце, односно мере превенције породичног насиља у складу са Општим и посебним протоколима за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић оценила је да ће новим Законом о родној равноправности једна групација жена које су до сада биле друштвено маргинализоване јер обављају кућне послове или раде у пољопривреди, постати видљива за систем кроз вредновање посла који обављају.

Жене које су домаћице, жене које подижу децу или брину о болесним члановима породице као и оне које раде на имању новим Законом о родној равноправности постале су видљиве за систем тако што ће за свој рад моћи да остваре право на здравствено осигурање, изјавила је Стојановић.

„За Заштитника грађана је веома значајно усвајање Закона о родној равноправности. Веома нам је важно увођење појма уравнотежености полова али и вредновање неплаћеног кућног рада, што је и била наша сугестија приликом израде нацрта овог закона јер је велики број жена невидљив за систем и тиме економски обесхрабрен“, рекла је Стојановић.

Стојановић је навела да неплаћени кућни рад има дугорочне последице на животе тих жена и то приликом остваривања права из здравственог а касније из пензијског осигурања посебно после 45 година старости када их, према притужбама које добија Заштитник грађана, послодавци преопознају као категорију која није пожељна и није довољно продуктивна, што их дискриминише на тржишту рада.

„Овај закон јесте амбициозан али даје један свеобухватан оквир, укључује и приватне послодавце, и органе јавне власти и независне институције у његову имплементацију. Мислим да смо као друштво спремни за овакакв закон јер да нисмо спремни не бисмо уопште говорили о оњему“, рекла је Стојановић на конференцији „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређења радних права“ коју је организовала Фондација Центар за демократију.