а

Активности

b_280_0_16777215_00_images_20170411Goca.jpgМаргинализација, изложеност породичном и партнерском насиљу, низак степен образовања, који економско-социјално осамостаљење чини готово немогућим, и даље су преовлађујућа свакодневица велике већине Ромкиња у Србији, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на конференцији „Ромкиње у Србији: Постигнућа, изазови и перспективе“, коју је у Палати Србија организовао Одбор за родну равноправност Националног савета ромске националне мањине у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

Полна диференцијација је код радно активних Рома и Ромкиња очигледна будући да мушкарци чине 77,5 одсто, а жене тек 22,5 процента запослених. Иако је јасно да је образовање једини начин на који Роми и Ромкиње могу да превазиђу проблем сиромаштва, резултати истраживања не охрабрују. Према подацима УНИЦЕФ-а, само 64 процента деце из ромских насеља завршава основну школу, док средњу похађа тек 22 одсто адолесцената. „Али чак кад се у тим малим процентима и изборе да добију диплому и успеју да пронађу посао, ми као друштво најчешће нисмо спремни да их прихватимо, јер не желимо да нам, рецимо, услуге пружају припадници и припаднице ромске мањине“, поручила је заменица заштитника грађана.

Ромкиње се суочавају и са повећаним ризиком од насиља у породици и партнерским односима. Стевановић каже да је број Ромкиња које пријављују насиље, према резултатима истраживања Заштитника грађана, занемарљив у односу на укупан број случајева пријављеног насиља. Неопходно је да држава обезбеди ефикасну истрагу случајева насиља над женама и да кривично гони и казни починиоце санкцијама које су сразмерне тежини кривичног дела. Само на тај начин оне ће стећи поверење у систем и храброст да се боре за своја права.

Заменица заштитника грађана указала је да Ромкиње и даље не располажу довољним информацијама о правима у области здравствене заштите и здравственог осигурања и механизмима заштите права, нити ове механизме користе, док се активности на превенцији репродуктивног здравља Ромкиња и њиховом образовању о томе не спроводе системски. Тако, према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости 15–49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један абортус.

b_280_0_16777215_00_images_Novi-Sad.jpgГордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, указала je данас на округлом столу „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања у породици“ у Новом Саду на кључне недостатке у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, а пре свега на неопходност да институције система препознају постојање насиља у његовој најранијој фази и да ефикасно интервенишу у циљу заштите жртве. За то је, како је навела Стевановић, потребна адекватна стручност и поседовање потребних знања и вештина запослених које су у непосредном контакту са жртвом насиља.

Након испитивања више десетина случајева током прошле године, Заштитник грађана је упутио 104 системске препоруке органима у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и заштите деце од злостављања и занемаривања у породици. Том приликом утврђено је, између осталог, да институције у систему заштите од насиља у породици неретко партнерско насиље квалификују као породични проблем и брачни сукоб због чега га не испитују, а да се мере у случају пријаве насиља у породици и партнерским односима не предузимају или се то чини на неодговарајући начин и неблаговремено.

 Мултисекторска сарадња није на задовољавајућем нивоу, нагласила је Стевановић, а полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују благовремено и у довољној мери информације које су од виталног значаја за евентуално даље предузимање мера у циљу заштите жртве насиља и њене деце.

b_280_0_16777215_00_images_Novi-Sad2.jpgЗаменица заштитника грађана је представила резултате анализа Заштитника грађана садржаних у посебним извештајима за заштиту жена од насиља, док је посебан део скупа био посвећен дискусији представника Заштитника грађана и центара за социјални рад, полиције, здравствених установа, судова и тужилаштва са територије Јужнобачког округа о поступању у случајевима насиља над децом и женама. Изнета су искуства ових органа и институција у поступцима, дефинисању проблема и недостатака у функционисању система заштите са којима се сусрећу у непосредном раду са жртвом, као и предлог мера за њихово отклањање.

b_280_0_16777215_00_images_goca-230302017-1.jpgГордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, учествовала је данас на Регионалном дијалогу у склопу пројекта “Бити ЛГБТИ у источној Европи“, у организацији програма Уједињених нација за развој (УНДП) и уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Стевановић је представила рад Заштитника грађана у области остваривања, заштите и унапређења права ЛГБТИ особа и нагласила да је она данас у Србији једна од најугроженијих група грађана, која се – због свог родног идентитета и сексуалне оријентације – суочава са бројним проблемима, укључујући и озбиљне и тешке облике насиља и дискриминације.

„ЛГБТИ особе веома ретко користе своје право да се обрате Заштитнику грађана, иако нам је свима позната чињеница да се њихова права крше у различитим областима јавног и приватног живота. На основу овога можемо закључити, као што и налази многих истраживања показују, да особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета немају поверења у надлежне институције и нису у довољној мери оснажене како би им се обратиле“, истакла је Стевановић.

Она је позвала надлежне органе да неодложно интензивирају напоре да кроз законодавне процесе, успостављање правила и стандарда рада, унапређење праксе, едукације и успостављање личне одговорности запослених, обезбеди пуну заштиту особа другачије сексуалне оријентације од сваког облика насиља и дискриминације, истовремено наглашавајући значај јавне речи у отклањању стереотипа и предрасуда о ЛГБТИ особама и развијању нулте толеранције према њиховој дискриминацији и угрожавању.

Заштитник грађана организoваће у периоду од 24. 03. до 28. 04. 2017. године округле столове на тему „Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања у породици“. Округли столови биће одржани у Новом Саду, Петровцу на Млави, Ужицу, Краљеву и Врању.

На округлим столовима учествоваће представници центара за социјални рад, полиције, здравствених установа, судова и тужилаштава са територије Јужнобачког, Браничевског, Златиборског, Рашког и Пчињског округа.

Округли столови посвећени су размени искустава у раду надлежних органа у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и заштите деце од злостављања и занемаривања у породици, препознавање проблема и недостатака у функционисању система заштите и предлагање мере за њихово отклањање, са освртом на посебне извештаје Заштитника грађана о заштити жена од насиља и 104 системске препоруке које је, након испитивања више десетина случајева, Заштитник грађана упутио органима 2016. године.

GSУбиства жена у породици или партнерским односима најчешће су коначан исход дуготрајног насиља над жртвом. Фемициду скоро без изузетка претходи насиље према жртви, а неретко и према члановима породице и трећим лицима изван породичног окружења, и тој чињеници се не поклања довољно пажње, рекла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Скупштине АП Војводине у Новом Саду.

Стевановић је на конференцији мреже ,,Живот без насиља“, под називом ,,Истанбулска конвенција – Одговорност и обавезе институција“ указала да се надлежни органи по правилу не проверавају историју (породичног/партнерског) насиља у случајевима фемицида. Историја насиља често није део извештаја и одлука надлежних органа у поступцима који се, након убиства жене, воде, нити она има утицај на коначне одлуке о кривици учиниоца и приликом одмеравања санкције. Она је навела да налази до којих Заштитник грађана долази у поступцима контроле правилности и законитости рада органа у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, покренутим по притужбама грађана/ки и по сопственој иницијативи, између осталог, у 14 случајева убистава жена (фемицида), од стране њихових (бивших) партнера, односно чланова породице, у 12 случајева фемицида, као и у 46 случајева насиља у породици и партнерским односима указују на релативизацију феномена насиља у породици од стране поступајућих службеника, која произилази из његовог неразумевања, односно давање пријављеном насиљу значења брачног или партнерског сукоба. Из овога произилазе неодговарајуће одлуке органа, непредузимање одговарајућих мера и неадекватан и неблаговремен избор мера за заштиту жена од насиља.

Гордана Стевановић је додала да је Заштитник грађана утврдио и да се информацијама које се односе на насиље не посвећује дужна пажња, што утиче на ефикасност рада органа и избор мера за заштиту жртве, као и да често изостаје редовна размена свих информација или се не спроводи благовремено. Поменути пропусти више су резултат непримењивања прописа и стандарда који већ постоје, а мање резултат недостатака у правном и стручном оквиру, указала је заменица заштитника грађана.

Конференција под називом ,,Локалне заједнице против родно заснованог насиља према женама“ одржана је данас у Врњачкој Бањи. Главне теме конференције биле су мултисекторски приступ у спречавању насиља према женама, специјализоване услуге за жене са искуством насиља, као и превенција насиља над женама.

Професорка Правног факултета у Нишу Невена Петрушић је на првој сесији говорила о важности мултисекторског приступа у спречавању насиља над женама, указала на проблеме и представила стандарде у овој области, на које се наша држава обавезала ратификацијом Истанбулске конвенције, као и на решења садржана у новом Закону о спречавању насиља у породици. На истој сесији Борјана Перуничић представница стручне службе Заштитника грађана указала је на недостатке у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, које је у свом раду уочио Заштитник грађана. Она је представила препоруке, које су упућене надлежним органима, како би недостаци били отклоњени, а свеобухватна и ефикасна заштита жртава насиља омогућена, наводећи при том и одговоре надлежних органа.

На конференцији су учествовали представници и представнице органа из градова Расинског округа и организација цивилног друштва из Србије, Црне Горе и Републике Српске, које се баве пружањем подршке женама са искуством насиља. Овај скуп је организовало Удружење жена Пешчаник, Мрежа жена Расинског округа и Мрежа ,,Жене против насиља“, уз подршку Фонда Уједињених нација за елиминисање насиља према женама.

b_280_0_16777215_00_images_sa-dobitnicama-nagrade-17112016-1.jpgУ Београду је 17. новембра 2016. године у Установи културе ,,Палилула“ одржана конференција на којој је додељена награда ,,Лепојка Чаревић“ за најбољи литерарни рад на тему жена са инвалидитетом и њихових права. Организација ,,Из Круга - Београд“ је одлучила да се установи годишња награда ,,Лепојка Чаревић“ која би се додељивала заслужним особама за допринос унапређењу положаја жена са инвалидитетом, и посебно подизању свести јавности о проблемима са којима се оне суочавају. Ова награда је посвећена Лепојки Чаревић, дугогодишњој председници организације ,,Из Круга – Београд“, веома посвећеној заштити и унапређењу положаја особа са инвалидитетом, посебно жена са инвалидитетом, са фокусом на жене са инвалидитетом које трпе насиље у породици и партнерским односима.

На основу одлуке жирија, у чијем саставу је била и представница Стручне службе Заштитника грађана Борјана Перуничић, додељене су овогодишње награде за најбољи литерарни рад младих од 15 до 25 година, на тему како млади размишљају о правима жена са инвалидитетом.

baner1