а

Саопштења

Поводом обележавања 15. октобра, Међународног дана жена на селу, Заштитник грађана подсећа на неопходност унапређивања положаја жена и девојчица са села, променом традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама, омогућавањем доступности здравствених, образовних, социјалних услуга, заштитом материнства, подстицањем економског осамостаљивања и оснаживања, наслеђивања газдинстава и друге имовине, као и учешћа у политичком и јавном животу и доношењу одлука.

Опште осиромашење у друштву и све израженије економско раслојавање становништва, највидљивије је на селу и на примеру жена које на селу живе и раде. Женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, праведнији друштвени и јачи економски положај, како би живот у руралним срединама и убудуће био одржив, а права жена на селу заштићена као и права свих грађана.

„Улога жене у руралним срединама у Србији изузетно је важна, али потпуно невидљива, јер иако у обављању тешких физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, само су 17.3 одсто жена власнице пољопривредних газдинстава. Куће у којима живе жене на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу. То је, између осталог, последица не само чврсто установљеног традиционалног начина живота, већ и чињенице да брачни пар може регистровати само једно газдинство“, истиче заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима понавља препоруке надлежним органима да треба да предузму мере како би се свим женама обезбедила приступачност здравствених услуга на свим нивоима здравствене заштите, као и право на накнаду зараде за време одсуства са рада због трудноће и порођаја женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства и женама које обављају привремене и повремене послове. Осим тога, препоручује да Влада континуирано спроводи мере и активности посвећене подизању свести јавности о родној равноправности и мере за унапређивање положаја жена. Жене чине 55 процената незапосленог руралног становништва и 74 процената неплаћених помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док укупно 12 одсто жена са села нема здравствено осигурање, а преко 60 процената није покривено пензијским осигурањем. Такав положај жена јасно указује на њихову економску зависност из чега произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, укључујући и породично или родно засновано насиље, које често бива непријављено, нагласила је Стевановић.

Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама. Обележавањем тог празника указује се на тежак положај жена у руралним срединама, који најбоље илуструје податак да четвртину светске популације чине жене које живе на селу, али се у њиховом власништву налази тек два процента земље, док од свих пољопривредних прихода добијају само један одсто.

Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, учествовала je поводом обележавања 8. марта – Међународног дана жена на скупу у Народној скупштини, који је под слоганом ,,Својом снагом мењамо свет“ организовала Канцеларија за људска и мањинска права у сарадњи са Одбором  за људска и мањинска права и равноправност полова. Организатори су скуп посветили женама које су својим радом постигле значајне успехе и оставиле дубок траг у нашој историји.

Представнице Стручне службе Заштитника грађана су учествовале у осмомартовском маршу који су организовале Мрежа жена против насиља, Ромска женска мрежа, Жене у црном Србије и Реконструкција женски фонд. Овај скуп је посвећен остваривању радних права жена, социјалне правде и женске солидарности.

Заштитник грађана честита женама у Србији 8. март, Међународни дан жена.

„Незапосленост, сиромаштво, конфликти и кризе погађају жене теже него мушкарце. Управо учешће жена, и још више лидерство, најбољи је начин да се та неравноправност и друштвена неправда укину“, истиче заштитник грађана Саша Јанковић.

Женска и родна равноправност не иду на уштрб мушкараца – без родне равноправности нема социјалне правде и она ослобађа пун потенцијал друштва и свих његових чланова. На жалост, иако је свест о равноправности жена све израженија, оне у стварности још увек трпе чак и најбруталнији облик неравноправности – родно засновано насиље.

Контролишући како се прописи о заштити жена од насиља спроводе у пракси, Заштитник грађана је прошле године израдио Посебни извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља и Посебног извештаја о обукама за стицање и унапређење знања и компетенција за превенцију, сузбијање и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.

Одсуство благовремене и ефикасне реакције на сазнање о насиљу, недостатак размене информација, одсуство међуресорне сарадње и недовољна обученост запослених у систему заштите жена од насиља неки су од кључних недостатака које је Заштитник грађана утврдио. Надлежним органима упућен је низ препорука ради усклађивања домаћег законодавства са одредбама Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, и успостављања ефикасног и на струци заснованог система превенције родно заснованог насиља и заштите жена у ситуацији насиља.

Као и увек, Заштитник грађана скреће посебну пажњу на положај жена из вишеструко маргинализованих друштвених група, које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права, као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, самохране мајке, избегле и интерно расељене жене, жене другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, жене које су преживеле насиље, старије жене, као и жене у руралним срединама.

Женама у посебно осетљивом положају недовољно је доступно право на рад. Жене чине 51,3% од укупног броја становника Републике Србије, али запослених жена је 16 процената мање у односу на запослене мушкарце (42% односно 58%) .

Женама, а поготово оним које се налазе у посебно осетљивом положају нису стављене на располагање све услуге здравствене заштите. Остваривање права и коришћење услуга које су одговарајућим прописима обезбеђене женама праћено је препрекама и тешкоћама. Права на накнаду зараде за време трудничког боловања и одсуства ради неге и посебне неге детета остварују се са некада значајним закашњењима, а није ретко и да је оно потпуно онемогућено услед неажурног рада надлежних органа или њихове неодговарајуће сарадње.

Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Заштитник грађана подсећа да до сада није разматран део иницијативе Заштитника грађана за измену Кривичног законика у области кривично-правне заштите жртава породичног насиља, упућене Министарству правде 2011. године, а поновљене 2012. године.

Измене Кривичног законика којима ће се увести ново кривично дело прогањања, пооштравање санкција, обавезни психосоцијални третман за насилника и друге мере усмерене ка превенцији насиља у унапређивање поступка свих органа услов су за ефикаснију и бољу заштиту жена од насиља.

Потребно је развијати услуге подршке, заштите и рехабилитације жртава насиља у породици и партнерским односима, као и превентивне мере усмерене на подизање свести јавности о недозвољености и кажњивости насиља над женама, као и нултој толеранцији на насиље, како би жена жртва насиља наишла на подршку и разумевање своје околине.

Заштитник грађана тренутно анализира да ли су службеници  који долазе у контакт са жртвама у центрима за социјални рад, полицији, здравственим установама, тужилаштвима и судовима прошли одговарајуће обуке, ко је те обуке лиценцирао и да ли су те особе заиста професионално обучене за рад са жртвама насиља.

Посебно наглашавамо да се Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене лошијег имовинског стања, избегле, интерно расељене и жене из других угрожених мигрантских група,  суочавају са повећаним ризиком од насиља и да се посебна пажња мора посветити заштити и спречавању насиља према овим осетљивим друштвеним групама.

Заштитник грађана је, на основу анализе рад надлежних органа који су укључени у систем заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, спроведене током 2014. године, израдио Посебан извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља са оценом стања и низом препорука за отклањање недостатака и унапређење заштите жена од насиља.

Извештај је представио Народној скупштини и надлежним органима.

Опширније...Заштитник грађана изражава задовољство што је и ове године Парада поноса у Београду одржана без инцидената, и похваљује рад надлежних државних органа који су се свим законитим средствима успешно бринули о безбедности учесника пре, за време и после догађаја.

"С обзиром и на прошлогодишњу мирну Параду поноса, мoжемо опрезно сматрати да је право ЛГБТИ грађана на окупљање у Србији освојено, што је велики симболичан корак на још дугом путу укидања њихове дискриминације. За тај корак органи власти Републике Србије заслужују признање, али остаје оправдан захтев и очекивање да се дискриминација сузбија свакодневно и у мање симболичним, а више животним питањима образовања, запошљавања, здравља, правног уређења животних заједница и, наравно, заштите од насиља на сваком месту", изјављује овом приликом заштитник грађана Саша Јанковић.

У овогодишњој Паради поноса учествовали су заменица заштитника грађана за родну равноправност Гордана Стевановић са сарадницима из стручне службе Заштитника грађана, као и председница са чланицама Савета за родну равноправност Заштитника грађана.

Заштитник грађана је на положај ЛГБТИ особа указивао надлежним органима и јавности у више наврата, а посебно вођењем поступака контроле, кроз редовне годишње извештаје и у Посебном извештају ,,ЛГБТ популација у Србији - стање људских права и друштвени положај“.

baner1